Јања Бијелић, фотографкиња, о стварању јединствених умјетнина цијанотипијом: Чудесни свијет у плавом

Њени најранији савременици нису најбоље прихватали фотографије у плавој боји, док је моју пажњу најприје привукла управо та цијан нијанса.

Овако је разговор за “Глас Српске” започела Јања Бијелић, чија је изложба фотографија “Цијањотипија”, настала управо цијанотипским процесом,  отворена у малом изложбеном салону Банског двора.

- Оно што ме је даље навело да се окушам у овој фотографској техници јесте чињеница да се ради аналогној фотографији која је у техничком смислу једноставна за савладавање, а даје доста простора за експериментисање и лични израз. Управо сам кроз експериментисање настојала да сазнам нешто више о мокром цијанотипском поступку - навела је Бијелићева и додала да је тако почело њено практично и теоретско истраживање, које у посљедњих неколико мјесеци обједињује у свом завршном раду на другом циклусу студија на Академији умјетности Универзитета у Бањалуци.

Како је Бијелићева објаснила, главна нит која повезује дјела настала у оквиру изложбе “Цијањотипија” је што су радови визуелни приказ теоретског дијела истраживачког рада на другом циклусу студија.

- Вођена управо овим истраживањем одлучила сам да направим поставку која ће објединити класичне и експерименталне (мокре) цијанотипије, са већим акцентом на ове друге. Највећим дијелом су приказани фотограми биљака кроз које мислим да сам подсвјесно исказала своју приврженост ка природи и околини у којој сам одрасла. “Цијањотипија” је спој свега онога у чему уживам: воде, сунчеве свјетлости, плавих нијанси и у овом случају биљака - додала је Бијелићева.

Према њеним ријечима, оно што је интересантно за настанак оваквих радова је то што могу да се израђују у било којем простору.

- Све што је потребно за настанак овакве фотографије су: фотоосјетљива емулзија која се добија од амонијум фери цитрата и калијум ферицијанида, те папир или нека друга природна површина на коју се та емулзија наноси. Након што се премазан папир осуши, на њега се поставља дигитални негатив који се фиксира у раму за контактно копирање, те се тако излаже УВ зрачењу у просјеку око 10-20 минута. Цијанотипија је погодна и за израду фотограма, односно тзв. фотографија без употребе фотографске камере. Послије експонирања слика се развија и фиксира у обичној води. Након ове фазе потребно је само осушити папир и процес израде класичне цијанотипије тиме се завршава - истакла је она и додала да, са друге стране, мокри цијанотипски поступак, који је експериментална врста цијанотипије, захтијева вишесатне експозиције и примјену нетрадиционалних састојака.

Прилике

Ово је њено прво излагање у Банском двору, а као позитивну страну истиче сарадњу коју су остварили с овом установом, те Академију умјетности као институцију која окупља младе умјетнике и током студија у неком тренутку им омогућава прилику да свој рад представе самостално или у оквиру неке манифестације.

- Одређене институције из града, али и шире, пружају им исту прилику кроз сарадњу са Академијом. Ипак, те могућности су више усмјерене ка традиционалним умјетностима и било би потребно више радити на шароликости понуде. О приликама за младе умјетнике у Бањалуци рекла бих да их има онолико за колико их се сами изборимо, а радом, жељом и упорношћу мало је недостижних ствари - казала је Бијелићева и додала да је оно што може да пожели је да бар толико прилика имају и млади умјетници из локалних заједница.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.