Изузетан значај српског листа "Босанска вила"
БИЈЕЉИНА- Српски књижевни лист "Босанска вила", часопис "за забаву, поуку и књижевност", почео је да излази у Сарајеву 16. децембра 1885. године и скоро три деценије снажно је утицао на јачање националне свијести и отпора аустроугарској окупаторској власти у БиХ.
До 1887. године уређивао га је Никола Шумоња, а потом до забране 15. јуна 1914. Никола Кашиковић. Књижевни програм листа био је одговор Срба из БиХ и заједничких матица Србији и Црној Гори на идеолошки и културни утицај Аустро-угарске монархије, а поготово политике и управе Бењамина Калаја.
"Босанска вила", као једини српски лист у БиХ, окупљала је око себе Србе и, осим општег образовања, настојала да пружи отпор аустроугарској политици.
Из рада "Босанске виле" види се да су Срби мјеродавним идеолошким и културним центром сматрали прије Београд него Беч, прије Нови Сад него Будимпешту и прије Цетиње него Трст.
Те природне везе Бењамин Калај и његови сљедбеници нису могли пресјећи, ма колико хтјели. Што су се Калај и његови сљедбеници више трудили да постигну своје циљеве, то су се Срби више скупљали и угледали на своје матице. Покретачи "Виле" су били учитељи Српске школе, који су у почетку били најбројнији сарадници часописа.
Програмска оријентација овог листа била је бављење српском културном баштином, уз презентацију популарних и разноврсних текстова доступних народу из свих области друштвеног живота, али је у њеном практичном дјеловању, посебно у првом периоду излажења, највише текстова било из области народне књижевности.
Окупљен је већи број сарадника из разних крајева, а посебно су се истицали: Петар Мирковић, Васо Чуковић, Стеван Делић, Никола Кашиковић, Коста Ковачевић, Лука Грђић Бјелокосић, Ристо Чајкановић и Петар Иванчевић. У "Босанској вили" своје текстове објављивали су Алекса Шантић, Светозар Ћоровић, Милан Прелог, Јован Дучић, Вељко Петровић, Владислав Петковић Дис, Владимир Ћоровић и Петар Кочић.
Своје текстове објављивали су и СаФвет-бег Башагић, Муса Ћазим Ћатић и Осман Ђикић, који су говорили о свом српском поријеклу, а нешто касније Иво Андрић и Тин Ујевић.
У овом листу писали су и неки припадници "Младе Босне". "Босанска вила" била је најпознатије национално српско гласило на подручју аустроугарске провинције БиХ и једно од познатијих и признатијих гласила уопште на просторима јужнословенских народа. Лист је забрањен на почетку Првог свјетског рата у јеку погрома свега што је српско у Сарајеву и БиХ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
