Изложба “Злоупотреба службеног положаја” у “Вагону”: Сатирични приказ свијета у ком је рад стварао човјека

Кроз сатирични приступ, изложба позива посматраче да размисле о традиционалним концептима правде и врлине, постављајући их у нови оквир. Узима ишчезли свијет у ком је рад стварао човјека, појединца поистовјећеног са струком или сведеним на њу, а све што нам преостаје су споменици минулих вриједности без даљих упутстава за дјеловање. Назив поставке је двосмислен, јер у овом случају стваралац израбљује сам себе у окружењу у ком неизбјежно подлијеже друштвеном кретању ка позном потрошачком друштву, постајући властити тлачитељ и слуга, обавеза свог положаја у ком постаје производ без произвођача. Говорећи за “Глас Српске” о свом раду Александар Милошевић је објаснио да посматра историју и највише размишља о томе ко смо ми, коме правимо споменике, те шта је наша идеја у позадини тога.

- Највише ме занимају друштвене класе и кретање историје и то да је посебна позиција, друштвена и свеоукупна, увијек намијењена појединцу, а не колективу. Не спомиње се нигдје оно што је најдраматичније да се људска свијест не мијења много, а ни то да се кад год је човјек, из позиције радничке класе, пробио оквире у које је смјештен десило нешто револуционарно за свијет - објаснио је он. Како умјетник каже, суштина је да смо и ми данас у истој позицији кмета, само нам је предочен конзумеризам, па зато што можемо купити “ајфон” или потрошити 200 радних сати да бисмо купили нешто што нам и не треба, мислимо да имамо слободу у односу на свеукупну људску историју.

На читавом зиду у “Вагону” изложена је Милошевићева мала фотографија, а како нам је казао то је урадио намјенски за амерички Греен цард. Она симболише чињеницу да из позиције кмета у нашем друштву идемо у позицију кмета у друго друштво, а питање ради чега. На другој страни галеријског простора видимо цртаног јунака Сунђера Боба испод којег су канте са пшеницом, вином и водом, а поставку прати крајишка музика.

- Цртани филм “Сунђер Боб” показује како се човјек фабрикује за друштво у којем треба да борави. Поента је  да он живи у нездравом окружењу, гдје сва морска бића добијају потпуно нови лик. Они немају традиционалну улогу, него добијају људске особине и кад их добију престају бити оно што јесу. Животиња је животиња и њена свијест је таква каква је, само човјек је спреман на ствари које су тотално изопачене наспрам његове свијести-објаснио је Милошевић.

Према његовим ријечима то се одлично види у “Сунђеру Бобу” кроз лик његовог послодавца који је жељан новца и који занемарује радника.

- Занимљив лик је Лигњосав. Он само жели да свира виолину, а ради посао на којем је аутоматизован, док воли само да види културу - казао је он.

На поставци кроз мали отвор на црном платну, само у чучећем положају можемо видјети скулптуру водоинсталатера и рад који ради. Милошевић је објаснио да ми сами себе постављамо у позицију таквог посматрања.

- Позиција посматрања рада намјенски је тако постављена, али и естетски. Естетика рада је таква, јер је идеалан да се тако посматра, јер у тој позицији најчешће и радим. На неки начин сам хтио да прикажем шта видим. Сама скулптура приказује нешто што даје чврстину и слободу, јер увијек су на тај начин приказивани велики бискупи, кардинали, владари, увијек је њима био посвећен такав простор - закључио је Милошевић. Умјетнички разговор са Александром Милошевићем биће одржан 21. маја у “Вагону”.

Крајишка музика

Поставку прати крајишка музика, а Милошевић је казао да је то тако јер та музика у себи има нешто много енергично и да је јака по питању перформанса.

- Занимљиво је да крајишка музика пјева о актуелностима. Ти људи пјевају о кредиту, о озбиљним проблематикама нашег друштва.  Сама чињеница да пет људи дође на ливаду и пјева о кредиту је презанимљива - рекао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.