Изложба "Реконструкција" отворена у Музеју савремене умјетности РС: Локална умјетност снажна и жива

Илијана Божић
Изложба "Реконструкција" отворена у Музеју савремене умјетности РС: Локална умјетност снажна и жива

БАЊАЛУКА - Изложбени пројекат Музеја савремене умјетности Републике Српске под називом "Реконструкција" отворен је данас с намјером да прикаже четири различита погледа на умјетничку сцену у Српској.

Кустос Младен Бањац истакао је да је заједно са још троје колега и техничком службом више од годину дана припремао овај велики пројекат.

- Ово је био тимски посао. Нисмо дозволили да нас пандемија вируса корона, која још увијек траје, поремети, зато што смо схватили да треба да примијенимо нове методологије у истраживању наше и те како богате сцене - рекао је Бањац.

Нагласио је да су одабрали четири теме за које су сматрали да су актуелне.

- Тема којој сам се посветио носи назив "Прогрес" и бави се најмлађом генерацијом сликара. Моћи ћете да видите како наши најмлађи умјетници у том најкласичнијем медијуму сликарства стварају и шта је то што они имају да кажу - објаснио је Бањац.

Додао је да је једнако битна и тема "Револт" кустоса Маше Чавић, која се бавила револтом у умјетности и приказала како се бунт преноси у све умјетничке медијуме.

-  Трећа фаза су "Миграције" Жане Вукичевић, која се  бави актуелном темом миграната, миграцијама уопште, како оним личним, тако и оним уопштеним. И четврта је интимна тема кустоса Лане Павловић названа "Ауторефлексија", а бави се интимним поривима умјетника, а то се и те како огледа у овој композитној изложби која нуди шароликост и која може да се посматра као четири одвојене цјелине и као једна заједничка - казао је Бањац.

Директорица Музеја савремене умјетности Сарита Вујковић истакла је да је ова установа, поштујући све мјере и околности у којима смо се нашли, успјела да реализује изложбени пројекат који је био најзначајнији у овој години.

- У питању је наша савремена умјетничка сцена која има посебан потенцијал. У овим необичним околностима изолације показујемо колико заправо локална умјетност може да има снагу и када нема прилику да излази и буде у директној вези. Овом изложбом смо жељели да кажемо да је наша сцена жива, да је актуелна и да има велики потенцијал - казала је Вујковићева.

Додала је да изложба обухвата 22 умјетника, те да су укључени они који су афирмисани и присутни на интернационалној сцени, али и неки који се тек појављују и чије вријеме тек долази.

Умјетник Младен Миљановић казао је да  се његов рад бави идејом слободе на неколико нивоа.

- Два су кључна, један је кретање људи и баријере које се могу наћи на том путу. Други је слобода идеје знања, зато што овај рад рециклира војно знање које сам стекао у војној школи.  Интересовало ме је како војне тактике трансформисати у цивилни контекст, гдје сам ја дословно скенирао те цртеже и пребацио их у цивилни контекст и направио књижицу која може бити упутство људима који беру гљиве, иду у планинарење, али и онима који прелазе границе - истакао је Миљановић.

Нагласио је да је ово значајна изложба за нашу сцену, зато што се њоме ревалоризује рецентна умјетничка пракса на нашем простору.

- Овакве изложбе, које су подијељене у четири тематске цјелине, корисне су зато што уводе нове ауторе, потпуно непознате публици, који тиме добијају прилику да се покажу на сцени и да прикажу радове - казао је Миљановић.

Изложба ће бити отворена до 25. септембра.

Нове наде

Министар просвјете и културе Наталија Тривић истакла је да изложбени пројекат "Реконструкције" показује да имамо младе умјетнике који имају прилику да покажу све оно што знају у домену савремене умјетности, анализирајући комплетну умјетничку слику у РС.

- Ово је показатељ да и у неким специфичним околностима као што је епидемиолошка ситуација можемо да изњедримо оно најбоље, а посебно из младих људи који дају своју специфичност у стварању умјетничких дјела. Ово је доказ да спајајући  младе  таленте, нове наде са већ искуснијим умјетничким ствараоцима заиста можемо искорачити у домену савремене умјетности - навела је Тривићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана