Изложба радова Сретена Стојановића у галерији РТС-а
Приједор, Београд - Репрезентативна изложба вајара, једног од оснивача и првих професора београдске Академије ликовних уметности, академика Сретена Стојановића, поријеклом из Приједора, биће отворена вечерас у оба изложбена простора галерије Радио-телевизије Србије, преносе агенције.
Изложба обухвата тридесетак скулптура и десет слика, цртежа и акварела, насталих током четири стваралачке деценије, између 1919. и 1960. године, гдје су заступљена остварења из свих Стојановићевих стваралачких етапа.
Већина остварења потиче из породичне оставштине, а мањи број из приватних колекција.
Аутори поставке и текстова каталога су историчари умјетности Љиљана Порчић и Душан Миловановић.
У директном преносу отварања изложбе на Другом програму РТС-а вечерас од 20 часова учествоваће бројни гости, ликовни критичари, умјетници, поштоваоци и познаваоци стваралаштва Сретена Стојановића, а међу њима и директор Музеја Козаре из Приједора Миленко Радивојац који је један од иницијатора обнављања породичне куће ове угледне породице и опремања, између осталог, и дјелима Сретена Стојановића.
- Биће ми изузетна част да будем дио овог догађаја гдје ћу бити у могућности да представим Приједор као родни град овог великог умјетника и да кажем шта је Приједор учинио за ову породицу, па и Сретена Стојановића - рекао је Радивојац.
Он је додао да Музеј Козаре располаже са значајним фондом вајарских дјела овог умјетника које прикупља од 1960. године па све до 2007. године када је отворена Спомен-кућа породице Стојановић.
Сретен Стојановић рођен је у Приједору 1898. године. Послије Првог свјетског рата одлази у Беч, гдје почиње његово умјетничко образовање, које наставља током трогодишњег боравка у Паризу у радионици чувеног Емила Антоана Бурдела, који га усмјерава на пут модерне скулптуре.
Стојановић се 1922. године враћа у Београд, гдје је 1937. године изабран за ванредног професора Умјетничке академије, а касније и за редовног.
Осим вајарством, сликарством и графиком, бавио се умјетничком критиком и есејистиком.
Послије Другог свјетског рата изабран је за ректора београдске Академије ликовних уметности и за дописног члана Српске академије наука и умјетности, чији редовни члан постаје 1959. године. Умро је у Београду 1960. године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
