Изложба поводом 150 година од рођења Надежде Петровић у МСУРС: Посвета мајци српског модернизма
БАЊАЛУКА - "Призрен", "Брезе", "Вршидба", "Купачице", "Море", "Косовски божури (Грачанице)", "Гуслар", "Плетиља" само су неке од познатих слика велике српске сликарке Надежде Петровић, а њен ликовни опус биће представљен на изложби "Модерност и нација".
Ова изложба биће отворена у четвртак у 20 часова у Музеју савремене умјетности Републике Српске, а с обзиром на то да је посвећена јубилеју, ове године гостује у неколико музеја, и то у Србији, Словенији и Републици Српској.
- Заједничка сарадња је остварена с циљем повезивања јужнословенских држава и институција, а што је у складу са личним идејама и дјеловањима Надежде Петровић, за коју с правом можемо рећи да је најзначајнија српска сликарка чији је рад валоризован и у европским оквирима - саопштено је из Музеја савремене умјетности Републике Српске о поставки која је организована у сарадњи са Народном музејом Србије
Аутори концепта изложбе и монографије су проф. др Лидија Мереник и проф. др Игор Борозан са катедре за историју уметности Филозофског факултета у Београду.
Њена дјела обухватају периоде сецесије, симболизма, импресионизма и фовизма, око триста уља на платну, стотину скица и других дјела.
- Умјетнички опус Надежде Петровић несумњиво је помјерио границе српског сликарства, охрабрио генерације умјетника са почетка 20. вијека ка новим умјетничким дометима и усмјерио касније генерације. Репрезентативан ликовни опус Надежде Петровић на изложби представљен је преко хронолошких тематских цјелина кроз које можемо да пратимо цјелокупни развој њеног приступа сликарству и формирање њеног аутентичног ликовног израза. Публика ће имати прилику да у потпуности сагледа развојну линију од минхенског периода, слика земље и народа, импресионистичких епизода и националног наратива па све до дјела која настају у Паризу, којима Надежда Петровић остварује побједу модерне слике - додају из Музеја савремене умјетности Републике Српске.
У осврту на изложбу "Модерност и нација" Лидија Мереник наводи да је Надежда Петровић раскинула с традиционалном историјском композицијом, баш као и импресионисти.
- Раскинула је са "улепшаним светом" и пропутовала Србију и граничне, јужне крајеве сликајући земљу и народ онакве какви су били, а не како би она волела да буду. Она је увезала слободан модерни израз у еманциповане теме и идеолошко-политички контекст, чему је сведок њен отаџбински или "ратнички" циклус, примера ради. Прва је, већ после 1908. напустила експеримент са импресионизмом и кренула ка изразитој, жустрој експресији и колоризму. Њен аутохтони стил не можемо назвати неким већ категорисаним називом, била је то и остала јединствена и оригинална творевина Надежде Петровић, мајке српског сликарског модернизма - биљежи она.
Изложба "Модерност и нација" биће отворена до 26. септембра.
Из биографије
Надежда Петровић рођена је у Чачку 1873. године. Школовала се у Београду, а од 1898. године школовање је наставила у Минхену, након чега је 1900. године у Београду одржала прву самосталну изложбу.
У њеном раду разликује се неколико периода, а то су минхенски (1898-1903), србијански (1903-1910), париски (1910-1912) и ратни (1912-1915).
Волонтирала је као болничарка српске краљевске војске у балканским ратовима и Првом свјетском рату. Преминула је 1915. године од посљедица тифуса.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
