Изложба посвећена грофу Сави Владиславићу 5. новембра

Начелник општине Гацко Огњен Милинковић данас је поводом ове изложбе разговарао у Београду са директором Руског центра за науку и културу Руски дом Јевгенијем Барановом.

Милинковић је рекао да је та изложба била љетос уприличена у Београду у галерији Радио-телевизије Србије, објављено је на сајту општине Гацко. "Сада имамо част да та изложба, посвећена нашем великом Гачанину, буде и код нас", рекао је Милинковић.

 Он је истакао да ће сљедеће године бити обиљежено 350 година од рођења руског цара Петра Великог, у оквиру чега ће бити уприличена свечаност у част једног од његових највећих савјетника Саве Владиславића.

Дио тих манифестација биће одржан у Гацку, најављено је из општине. Сава Владиславић рођен је 25. јануара 1668. године у Јасенику код Гацка у познатој властелинској породици Владиславић. Школовао се у Дубровнику, гдје је почео да се бави трговином и упознао руског дипломату грофа Лава Толстоја, који је убрзо уочио његове способности, а посебно његово добро познавање политичких прилика у тадашњим млетачким и турским посједима на Балкану, те га придобио за руску службу.

Владиславић потом одлази у Цариград, гдје је, осим трговачких послова, ступио у руску службу. У Азову 1702. године упознаје цара Петра Великог, након чега политичку и дипломатску каријеру наставља у Москви, па затим опет у Цариграду. Сава је у Москви постао миљеник и савјетник Петра Великог, а потом и његове насљеднице царице Катарине и личност од њиховог највећег повјерења.

Обављао је најповјерљивије и најосјетљивије политичке и дипломатске мисије, а титулу грофа стиче 1725. године. Између осталих дипломатских успјеха, Сава Владиславић је у име руског цара закључио савез са молдавским кнезом у Јашију, мир са турским султаном на Пруту, а током рата са Швеђанима, који је завршен руском побједом на Полтави 1709. године, био је шеф снабдијевања цјелокупне руске војске.

Био је главни креатор успјешне монетарне и финансијске реформе Руског царства, а сматра се и оснивачем руске обавјештајне службе. Због бројних дипломатских успјеха и других услуга које је учинио Руској империји, Сава Владиславић је од Петра Великог и царице Катарине дарован бројним имањима, дворцима и трговачким привилегијама, што му је омогућило да издашно помаже православне цркве и манастире, посебно по Херцеговини и данашњој Црној Гори и тако стекне епитет великог добротвора.

Сава Владиславић умро је 17. јуна 1738. године у Санкт Петербургу, гдје је и сахрањен у царској гробници у крипти Благовјештенске цркве Лавре Александра Невског.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.