Изложба "Култура на фронту" отворена у Народној и универзитетској библиотеци РС

Казала је то за "Глас Српске" библиотекарка у Народној и универзитетској библиотеци РС Милијана Бојић која је заједно са Сузаном Пешевић Стојановић, такође библиотекарком у НУБ РС,  ауторка изложбе "Култура на фронту - Култура Републике Српске у периоду од 1992. до 1995. године".

Ова поставка отворена је данас у изложбеном салону НУБ РС у Бањалуци.

Сузана Пешевић Стојановић је истакла да културу од 1992. до 1995. године није одликовала само ратна тематика како би се помислило на прву.

- Наравно, било је ратне тематике, превасходно у фотографији и књижевности, као и тема који се тичу отаџбине и егзистенције. Међутим, оно што издваја културу тог доба је интернационална тематика, окренутост ка миру, слободи и љепшем животу. Занимљиво је поменути представу "Грк Зорба", коју је у то вријеме спремало и изводило Народно позориште РС. Ова представа била је прва у свијету након екранизације "Грка Зорбе"- испричала је она.

Додала је да су универзалност и труд да се тежи бољем и квалитетнијем обиљежили културу у наведеном периоду.

- Назив "Култура на фронту" није изабран само због културе у ратним годинама него и због тога што је култура увијек на својеврсном фронту. Иако значајан сегмент сваког друштва, често се нађе у запећку, занемарена или се пак бори са утилитаризмом и наметнутим вриједностима - казала је Пешевић Стојановић.

Према ријечима Милијане Бојић, култура у Бањалуци и цијелој Српској била је важно стјециште свих умјетника - пјевача, музичара, сликара, скулптора, плесача, књижевника, научника, али и љубитеља умјетности и поштовалаца културе, a што су овом изложбом и приказале.

- Примјер је јавна трибина "Стање и промјене у културној и интелектуалној сфери Крајине", одржана у августу 1992. године. То је била прва трибина гдје се расправљало о одласку културних посленика и потреби задржавања истих, као и о општем стању културе – објаснила је Бојићева за "Глас Српске".

На њене ријечи надовезала се Сузана Пешевић Стојановић која је подсјетила да је у нашем народу позната изрека "кад топови говоре, музе ћуте", а да ова изложба показује обрнуту ситуацију.

- Наиме, и кад су топови не само говорили него и грмјели, музе не да нису ћутале. Музе су, чини нам се, биле још гласније. Истинска човјекова потреба да ствара, а тиме и да постаје бесмртан, присутна је од најранијих времена. Ово се можда и највише види у најтежим временима. Култура и умјетност немају границе. Као примјер могу нам послужити војници који су у предаху између борби писали стихове, сликали и вајали. Значајна чињеница је и то што је доста културних догађаја финансирала и Војска Републике Српске - истакла је Пешевић Стојановић.

Нагласила је да је изложбом "Култура на фронту" показано колико је улагано напора да културне манифестације буду одржане, као и да културне институције не престану са радом.

- Показано је да је, упркос свему и свима, српски народ успијевао да ствара и да се духовно "не угаси". Циљ је био и да се покаже да није постојала само умјетност са тематиком рата него да је она универзална, те да је могуће стварати изузетна дјела са оптимистичним или "неутралним" темама и у ратом заошијано вријеме. Такође, један од главних циљева је да културне манифестације, културни догађаји из тог периода буду отргнути од заборава - објаснила је она.

Говорећи о циљевима Милијана Бојић је додала да је главни циљ изложбе да представи рад културних институција, манифестација и самосталних умјетника, који су поставили темељ Републике Српске на културном пољу.

- Својим дјелом они представљају путоказ генерацијама које долазе да се за културу бори на хуманом фронту и да је она важан дио идентитета народа РС. Зато је важно да се њихова борба, труд и залагање не забораве - појаснила је Бојићева.

Пешевић Стојановић је додала да ова поставка младим генерацијама може да буде од користи, да увиде шта би требало и шта не би требало.

- Једна од порука је да сви треба да бринемо, бранимо и његујемо свој језик, традицију, културу и идентитет као народ - закључила је она.

ХРОНИЧАРИ ВРЕМЕНА

Бојићева је нагласила да из данашње перспективе као "хроничари" културних збивања у ратним годинама не само на подручју Бањалуке, него и на подручју већине градова и општина у Српској могу посвједочити да је култура опстајала.

- Али и да је квалитетом била у рангу или чак изнад ранга данашњег стања у култури, ако узмемо у обзир у каквом су времену стварали и радили културни посленици и умјетници – сматра она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.