Изложба “Истинита прича о открићу” Соње Савић отворена у Галерији “Вагон”

Илијана Божић
Foto: Д. Даниловић

БАЊАЛУКА - Овакво излагање је нешто најстрашније на шта сам себе натјерала и нешто што никада не бих урадила да нисам у процесу психотерапије. Ово је најрањивији дио мене.

Ријечи су мултимедијалне умјетнице Соње Савић која је за “Глас Српске” говорила о својој првој изложби “Истинита прича о открићу” која је отворена у Галерији “Вагон” у Бањалуци до 26. маја. Наиме, ова поставка је настала након разговора са психотерапеуткињом Дијаном Лазаревић што је Савићеву нагнало да своје емоције подијели са другима.

Како је казала, главна поента поставке је да се људима приближи процес психотерапије, јер сматра да је то и даље табу тема, те да се многи плаше, јер не знају како треба да изгледа однос са психотерапеутом.

- Нажалост, људи се не баве менталним здрављем на прави начин. Снимала сам своју психотерапију и она је заправо откривање мог аутентичног ЈА, које сам схватила да немам тек кад сам кренула на терапију. Читав процес је било откривање ко сам заправо, шта желим и шта могу. То је била и асоцијација за назив “Истинита прича о открићу” - објаснила је Савићева.

Нагласила је да је идеја за поставку настала онда кад је кренула на психотерапију, јер није жељела то да крије. Како је казала, наилазила је на позитивне и негативне реакције људи.

- Мислим да људи психотерапију и даље повезује са психијатром и менталним болестима, а велика је разлика између тих појмова. Тако да сам имала невјероватну потребу да своје огољавање прикажем другима - додала је она.

Изложба “Истинита прича о открићу” поред видео-радова на којима је приказ Соњиног разговора са психотерапеуткињом подразумијева и приказ фотографија из дјетињства, натписе са неким погрешним увјерењима, те гласовне поруке. Овом поставком она проговара и о усамљености која ју је морила, али и о прокастинацији која је настала као страх од неуспјеха.

Посебну пажњу у галерији “Вагон” привлачи дио поставке који чине фотографије из дјетињства, па смо се дотакле и те теме.

- Људи нису свјесни колико је дјетињство битно. Психологија подржава теорију да је првих пет година постојања у суштини пет формативних година и све што ти се деси тада остаје с тобом до краја живота или до тренутка кад пожелиш нешто да промијениш. На психотерапији сам схватила да су моји одбрамбени механизми створени баш током дјетињства - испричала је Савићева. 

Испод тих фотографија уочљива је реченица која говори о трансгенерацијској трауми. 

- Био ми је занимљив феномен да све насљеђујемо од предака. Кад сам почела да размишљам дошла сам до чињенице да је моја прабака преживјела два рата, бака два, моја мајка два, а сестра и ја по један. Просто живимо на таквом подручју, та траума нам је у генима, јер људи који су одгајали људе који су одгајали нас, прошли су све те исте трауме и наслиједили их, а оне се преносе на нас - казала је она.

Нагласила је да је важно да причу о психотерапији и менталном здрављу уметнемо у све сфере живота.

- Љекари и психолози причају о томе већ неко вријеме, али имам осјећај да их нико не слуша. Тако да ако то можемо кроз умјетност да приближимо људима што да не - рекла је она.

Објаснила је да јој је рад на овој изложби помогао да изађе из зоне сигурности.

- Најзанимљивије ми је било када ми је психотерапеуткиња рекла да је вријеме да изађем из зоне сигурности пошто више није комфорна. Ова изложба је још један од начина на који сам изашла - закључила је она.

Додала је да је постојање галерије “Вагон” од изузетног значаја за умјетнике, јер, како је казала, да није ове галерије не би било ни њене изложбе. Истакла је да је важно да постоји овакав алтернативни простор гдје више различитих људи може да се изрази.   У “Вагону” ће 26. маја од 19 часова бити организован разговор са Соњом Савић.

“Кожа”

Соња Савић је радила на пројектима “Кости”, “Адвокадо”, “Костакурта”, али на “Кожи”.

- На пројекту “Кожа” радила сам избор статиста. Снимање је трајало 69 дана, а завршили смо крајем априла. Било нам је свима важно да завршимо ову триологију. Будући да је ријеч о уиграној екипи Хајдуковић - Пејаковић мислим да ће “Кожа” бити успјешна као “Кости”. Примјетан је напредак  у односу на “Месо” и по питању буџета и глумаца, али и екипе која је стекла искуство - рекла је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана