Ивана Панџић, кустос из Музеја РС: Археолози одговарају изазовима 21. вијека
Бањалука - Археолози бавећи се давно прошлим временима и истражујући старе цивилизације морају да буду у току савремених дешавања и у дослуху са модерном технологијом.
Управо о томе стручњаци из ове области разговарају и у оквиру ЦОСТ пројекта "Археолошке праксе и знања у дигиталном окружењу" (Арцхаеологицал працтицес анд кноњледге њорк ин тхе дигитал енвиронмент - ARKWORK).
Један од састанака радне групе одржан је овог мјесеца у Виљнусу у Литванији, а један од два представника Републике Српске и БиХ била је и кустос археолог Музеја РС мр Ивана Панџић.
- Пројекат обухвата истраживање разумијевања значајних инвестиција у технологији, инфраструктури и стандардима свих аспеката рада нових археолошких сазнања. Главни циљ јесте формирање трансдисциплинарне мреже која ће окупљати знања појединих истраживачких пројеката, националних иницијатива и пројеката ЕУ (у области археолошке производње знања и њихове употребе) - рекла је Панџићева која је и виши асистент Одсјека за историју Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци.
Додаје да је учешће било веома корисно, а претходних година радила је много теренских истраживања на домаћем терену гдје су дошли до значајних открића.
- Рад на пројекту је подијељен у четири групе: теренска истраживања, археолошке музејске колекције, археолошка сазнања и заједница, те археолошка едукација. Одвија се појединачно по групама, али и међу групама, када се размјењују идеје, предлажу заједничке активности - каже Панџићева.
За 2017. годину планиране активности обухватају рад на сазнањима о теренским истраживањима.
- Сљедећи састанак биће у марту у Франкфурту када ће се дефинисати организација археолошке школе која је планирана за новембар у Атини - најавила је Панџићева и напоменула да би цијели менаџмент требало да се састане у наредних 12 мјесеци, а предложена локација је Тел Авив.
Научне посјете
Ивана Панџић каже да у међународном пројекту учествује 27 земаља Европске уније и да је упознавање и размјена сазнања и начина рада са колегама један од најбитнијих фактора за учеснике.
- Једна од великих предности оваквих пројеката јесу краткорочне (до 30 дана) научне посјете међу институцијама када учесници имају могућност да бораве и раде у партнерским институцијама других земаља - указује Панџићева и подсјећа да пројекат траје од октобра прошле године и да ће бити завршен у октобру 2020.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
