Иван Ивачковић: Пандемија је заувијек промијенила планету

Ипак, аутор бестселер књиге "Како смо пропевали - Југославија и њена музика" (Лагуна, 2013) сматра да ми више нисмо такво друштво које ће успјети да сачува културу. "Нажалост, ми смо примитивно, агресивно друштво које сматра да му култура није потребна. Јавни укус је срозан на најниже гране, практично је уништен. И, да не буде забуне, то није учињено сада, већ одавно, док сада само гледамо последице", изричит је Ивачковић.

Велико питање које се данас поставља јесте да ли ће култура у Србији икада моћи да се опорави након одласка великих музичких умјетника које смо нажалост за кратко вријеме изгубили од посљедица вируса Ковид 19.

Тај списак музичара и композитора је заиста забрињавајући (Ђорђе Балашевић, Миша Алексић, Драгољуб Ђуричић, Зоран Симјановић, Ђорђе Марјановић, Сања Илић, Зафир Хаџиманов, Микица Здравковић, разна имена народне музике - Предраг Живковић Тозовац...).

"Зато је недавни одлазак читавог низа важних уметника, нарочито музичара, не само људска трагедија, него и посебно страшан ударац за земљу која се дави у некултури. Ми немамо културу, имамо само појединце, уметнике", истакао је даље свој став писац књиге "The Rolling Stones - "Уметност побуне", која је доживела допуњено издање 2020. управо током пандемије.

"Неки од њих су толико велики да стварају илузију како је друштво много озбиљније и паметније него што стварно јесте. Сада смо почели да губимо и најбоље међу њима, а у међувремену смо афирмисали најгоре. Дакле, мислим да, све у свему, немамо чему да се надамо", није био оптимистичан Ивачковић.

Такође, није био пун наде и на размишљање постоји ли шанса да ће свијет икада бити исти као раније, када једног дана, надамо се што прије, нестане овај фатални вирус. "Корона је вероватно заувек променила планету. Ако не заувек, свакако на дужи рок. Многе последице, од психолошких, преко економских, до административних, биће дуготрајне", оцијенио је писац и рок новинар.

Ипак, оно што је по њему још страшније, јесте то што се једна ствар није и неће промијенити, а то је памет планете - свијет ће остати исти какав је био и прије короне. "Како год окренете, најдубљи узрок пандемије је људска глупост. Недостатак памети, недостатак осећања, пре свега љубави и емпатије - себичност, саможивост, грамзивост, бахатост... Ето вам правих узрока", излагао је свој став музички новинар, познат и по књигама о Мадони ("Признања поп певачице") и Бајаги ("Обе стране јастука").

Оно што је писца истински непријатно изненадило јесте то што је по његовом мишљењу пандемија - ојачала наведене особине код људи, умјесто да их ослаби.

"Није то, наравно, ништа ново, увек је кроз историју било тако, али сам, свеједно, ужаснут. На почетку сам мислио да ће ово бити једна велика лекција за људе и да ће човечанство бити боље када се пандемија заврши. Као и обично, био сам будаласто наиван", рекао је публициста, аутор дела "Између крајности" (Лагуна, 2019) о Бранимиру Џонију Штулићу, лидеру култне рок групе "Азра", која је изашла мало прије пандемије. Иван Ивачковић је био и лични пријатељ са неким од преминулих музичара (Драгољуб Ђуричић, Миша Алексић, Ђорђе Балашевић) тако да му је све веома тешко пало, и даље се не опоравља од тих губитака.

Осим музичких, отишли су нам и разни драмски умјетници, неки књижевници, сликари, тако да се намеће размишљање да су можда умјетници до те мјере осетљива и крхка бића да их болест ове јачине брже и суровије односи.

"Уметници су, по природи ствари, посебно осетљиви и зато су више изложени свакаквим ризицима. Не треба да нас чуди што је смрт покосила тако много људи из света уметности. Није то никаква случајност, још мање нешто необјашњиво. Напротив, логично је и могло се очекивати, што нас, наравно не теши и не умањује бол и жалост за њима", закључује Ивачковић ову болну тему.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.