Италија обиљежава 700 година од смрти Дантеа Алигијерија: Пјевао о похлепи и жудњи за моћи које и данас владају
РИМ - “Најврућа мјеста у паклу резервисана су за оне, који у вријеме великих моралних криза, чувају своју неутралност”, ријечи су Дантеа Алигијерија, а поводом 700. годишњице од његове смрти Италија је подсјетила на значај писца који је описао рај и пакао, који се борио против папине доминације и био кажњен прогонством.
У част пјесника, чија дјела су дио свјетске литерарне и културне баштине широм свијета, јуче је организовано на стотине манифестација, а због пандемије већина њих је била онлајн.
Глумац и режисер Роберто Бењини је у сједишту предсједника Републике, Квириналу читао 25. пјевање “Рај” из Дантеове “Божанствене комедије”.
Када је почетком 1300. године за папу проглашен Бонифације Осми политичке прилике у Дантеовом родном граду Фиренци биле су веома лоше. Данте, који је био изабран за једног од шест приора, са осталима успоставља мјере против папине доминације. Папа, кога су штитили богати и властела, одговара тако што у Фиренци поставља своје присталице и прогони Дантеа коме је запријећено да ће бити спаљен на ломачи ако се врати у град.
Славни писац је од тада живио у другим градовима, веома тешко, али није губио наду да ће се вратити у вољену Фиренцу. У тим лутањима, када је изгубио свој пут, Данте је саставио “Божанствену комедију”. Она почиње ријечима: “На пола нашег животног пута у мрачној шуми ми се нога створи јер с равне стазе скренувши залута”, које као да описују животне неприлике у којима се нашао. Тако изгубљен он у помоћ позива Марију, мајку Божију, која дозива Луцију заштитницу свјетлости, а она зове Беатриче, жену коју је Данте у младости волио и која му је била вјечна инспирација. Беатриче позива римског пјесника Вергилија који Дантеа води кроз пакао. С Вергилијем писац сагледава мистерију боли, говори о варљивости земаљске славе, жигоше своје политичке противнике и с изванредном сугестивношћу износи трагику, пркос, страст и фантастику. “Божанственом комедијом” Данте је разоткрио људске страсти и пороке времена, при том не штедећи цркву. У дјело је уткао недаће које су га снашле, иако огорчен на суграђане који су га прогнали, на град који лако мијења законе и принципе показао је широко разумијевање за људску слабост и величину.
Овим дјелом показао је сву дубину људског очајања и дочарао осјећај промашености и ништавила. Гледајући у чистилишту ослобођење човјека од материјалних зависности, пјесник открива рај као хармонију, јединство човјека и космоса, мистерију оне љубави која “покреће сунце и остале звијезде”.
Поводом 700 година од Дантеове смрти предсједник Италије Серђо Матарела за лист “Коријере дела сера” истакао је да се универзалност овог фирентинског пјесника огледа у његовој способности да превазиђе своје вријеме и пружи поруке које су вјечне.
- Пороци које Данте описује као што је склоност гријеху, похлепа, жудња за моћи, насиље, су исти од почетка људске историје - рекао је Матарела. Додао је да треба избјегавати поређење Италије из Дантеовог времена, средњег вијека, са садашњом државом.
Данте је преминуо у Равени, а реченицом “Пут који води ка слави никада није посут цвијећем” описао је и своју судбину.
Беатриче
Беатриче, жена коју је Данте Алигијери снагом своје љубави и пјесничког дара учинио бесмртном. Њу је славни пјесник упознао у најранијој младости, а љубав према њој је била пресудна за његово стваралаштво. Она је симбол недостижне љубави, а њоме је инспирисано Дантеово прво дјело “Нови живот”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
