Историчар умјетности Александра Мирчић: Авангардни покрет је био велика лабораторија
Бањалука - За авангардне уметнике часопис је представљао најбољи начин да се изразе. Некада се дешавало да изађе само један број, али они и нису покретани да би трајали дуго, него да кажу нешто конкретно. Авангардни часописи су мала уметничка дела.
Овим ријечима историчар умјетности Александра Мирчић из београдског Музеја савремене уметности почиње причу о изложби "Авангарда: од даде до надреализма" која ће бити отворена данас у 12 часова у Бањалуци.
Домаћин изложбе је Народна и универзитетска библиотека Републике Српске гдје је Мирчићева у холу поставила надреалистичке и дадаистичке часописе, као један од повлашћених облика дјеловања авангардних покрета.
У паузи између излагања експоната говорила је за "Глас Српске" о мотивима који су довели до ове изложбе и авангарди као умјетничкој појави и феномену.
Ријеч је о поставци која прати еволутивне токове и разноврсност дадаистичке и надреалистичке штампе кроз више од четрдесет периодичних наслова објављиваних од 1916. до 1992. године.
- Ове часописе увек је правила група људи, а и авангарда је један колективни покрет. Иако је неки текст потписан једним именом он је резултат заједничког рада и истраживања. Цео тај покрет је био велика лабораторија - каже Мирчићева подсјећајући да је изложба у претходне двије године била постављена у Београду и неколико градова у Србији.
Комплетна поставка, додаје, настала је у оквиру пројекта Путеви српског надреализма који је започео Музеј савремене уметности из Београда још 2010. године.
- Не смемо да заборавимо да је авангарда нека врста побуне против свега што је у то време било актуелно, против свих уметничких, политичких и економских канона и онога што је у том тренутку била нека грађанска Европа. Она произилази из отпора према Првом светском рату. Часопис "Кабаре Волтер" је основан у Швајцарској, где су се окупљали уметници који су бежали од рата - подсјетила је Мирчићева.
Као битну чињеницу истиче да је овај феномен брзо обухватио цијелу планету, од Европе преко Африке, Јапана, Јужне Америке.
- Српски авангардни уметници били су апсолутно повезани са европским. Наши ствараоци школовали су се у то време у Француској, а међу њима је и Драган Алексић који се образовао у Прагу. Наставили су раде у том духу необичног изражавања које не подразумева класичне облике уметности - испричала је Мирчићева истичући да је велика вриједност изложбе у чињеници да обухвата дио легата Марка Ристића.
Наиме, ријеч је о легату који се чува у архиву и библиотеци Српске академије наука и уметности у Београду.
- Јако је тешко доћи до овог легата, ту привилегију имају само они који се баве том темом. Остатак публике, колико год да је заинтересован не може то да погледа. Ми смо овом приликом управо због тога искористили да што више материјала скенирамо и представимо на изложби. То је заправо једна од најсвеобухватнијих библиотека у којој је Ристић прикупљао све што је о надреализму објављивано - каже историчар умјетности која се својски потрудила да публици представи ово благо.
Колико се бисера крије међу изложеним часописима најбоље ће видјети сви они који дођу и разгледају ову несвакидашњу поставку.
- Када је реч о авангарди, часопис је крај процеса, а између стоји рад и слобода духа које су српске уметници градили заједно са својим колегама из Француске - навела је Мирчићева као битну чињеницу.
О бунтовницима и образовању
- Важно је да ову изложбу види што више младих људи, јер су и авангардни уметници били јако млади. Млађе генерације треба да схвате како бунтовници могу да направе историју. Ако сте образовани и слободни можете да урадите нешто квалитетно у животу, али то не мора да буде уметност - каже Александра Мирчић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
