Исидора Бранковић за “Глас”: Умјетници потребни као и правници

Илијана Божић
Исидора Бранковић за “Глас”: Умјетници потребни као и правници

БАЊАЛУКА - Млади умјетници имају потенцијал да направе свјетске каријере с обзиром на то да је умјетности једноставније излазити из своје земље и градити препознатљивост. Међутим тешко је радити на каријери ако не постоји основна подршка и ако је умјетник спријечен да се развија.

Казала је то за “Глас Српске” концептуална умјетница и власница бањалучке галерије “Вагон” Исидора Бранковић говорећи о положају младих умјетника, продаји и продукцији њихових радова. Нагласила је да имамо част да образујемо умјетнике који су озбиљни интелектуалци, образовани људи и критичари, те да их не смијемо занемаривати и минимализовати.

- Наше подручје има срећу, јер имамо талентоване младе умјетнике са озбиљним потенцијалом да направе велике каријере посебно у савременој умјетности. Академија умјетности пуна је великих талената који немају могућност развијања. Млади одустају од студирања због егзистенцијалних проблема који су реални и колико год човјек имао потенцијал или желио да се развија у одређеном сегменту умјетности, спријечен је због свакодневних појава и потреба, при томе говорим о основним потребама за преживљавање - објаснила је Бранковићева.

Према њеним ријечима, људи на нашем подручју као да не схватају колико се глас умјетности далеко чује и да је умјетност језик читавог свијета, али ни то колико је мало подстицаја потребно младим умјетницима да направе озбиљне каријере.

- Проблем је и то што када су умјетници позвани на изложбу у региону и иностранству, и када прођу на конкурсима, немају могућност излагања с обзиром на то да је потребан велики новац за продукцију радова и за излагање. Доста галерија не даје велике могућности и представљају умјетничку афирмацију као част коју умјетник треба да плати о свом трошку. Системски однос према умјетницима у БиХ је лош с обзиром на то да и даље влада чудно правило да ако се бавиш нечим што волиш и за чим имаш страст, немаш право да од тога профитираш - испричала је Бранковићева.

Нагласила је да се, као и за свако друго занимање, умјетници школују, постају професионални у својим сферама, завршавају академије умјетности, мастер и докторске студије, а немају могућност развоја на том пољу.

- Кључни проблеми, чијим би рјешавањем могао бити промијењен ток умјетности и културни сегмент БиХ, јесу да се пробуди свијест о томе да је потребно створити одређени вид подршке и да је неопходно да у том учествују и грађани, а не само држава као таква - казала је она.

Према њеним ријечима важна су два сегмента, а то је добијање хонорара за излагање или било какво јавно иступање, као и колекционарска свијест коју је комплексније изградити с обзиром на то да мора постојати основно ликовно или културно образовање које је доступно свим грађанима.

- Не смијемо на куповину умјетничких дјела гледати, што је код нас велики проблем, као на помоћ умјетницима. То није помоћ умјетницима, то је исто као што правник зарађује своју плату.  Не помажемо правнику, он ради свој посао. Тако и умјетници раде свој посао. Они чине нашу душу, свуда у свијету се баштини тај културни сегмент - рекла је Бранковићева.

Истакла је да је код нас проблем и опште необразовање и додала да ту треба да наступе архитекте који имају моћ уређења објеката, да имају свијест о томе да су млади умјетници будућност, те да предлажу клијенту нешто што има изузетан квалитет.

- Ако говоримо о актуелним стварима, доста грађана ангажује архитекте, јер данас је на снази савремена архитектура која захтијева и савремене облике умјетности. Куповина умјетничких дјела младих умјетника подстакла би њихов рад, али и купца јер он може да буде колекционар и да ствара колекције које могу да буду озбиљан профит - казала је она.

Додала је да је проблем у БиХ тај што прати одређене тежње Европе, а нема капацитет у смислу продаје, јер не постоји никаква свијест о томе.

- Овдје је за умјетност све много. Умјетницима је самопоуздање расклимано, јер их сви убјеђују да нису потребни. То је велики проблем који се дешава у држави и струји која иде ка умјетницима, а то је да им се сваки дан понавља да нису потребни - рекла је Бранковићева.

Поручила је да сви треба да се бавимо умјетницима, јер умјетност гради идентитет друштва.

“Вагон”

Исидора Бранковић је истакла да је галерија “Вагон” настала из потребе за простором који би младим умјетницима дао могућност да напредују, да се едукују, развијају публику и продукцију.

- “Вагон” је настојао да умјетницима пружи прилику онолико колико је могао у сваком тренутку, али исто тако “Вагон” захтијева подршку да би могао да оствари своје циљеве, а циљ је да буде простор гдје ће умјетници моћи да привређују - казала је она.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана