Исидора Бјелица: У Сарајеву нисам била од 1986.
Сарајево - Позната књижевница Исидора Бјелица присјећа се Сарајева и каже да свој родни град није посјетила још од 1986. године те да јој то буди "тешке емоције".
Подсјетила је на позоришни комад "Сарајка у Београду" који је написала прије 10 година те појашњава да у њему постоји ситуација гдје главни лик Стана Попич прича како као Босанка смета разним људима и доживљава реченице као што је "марш преко Дрине"...
"Ипак, волим с хумором да гледам на ствари", каже Бјелица и додаје да се у овом позоришном комаду бавила феноменом ксенофобије који је нарочито био присутан на Балкану те како се "стално бојимо нових људи који долазе."
За себе каже да се осјећа као "апатрид" и да су њени читаоци - њена држава те да је та љубав стално држи.
Међутим, истиче да ће увијек бити "између два простора" и да у неком тренутку стварно није лако.
"Људи веома лако исклизну у то да им сметате због било чега, гдје сте рођени, које сте вјере, нације, какав вам је деколте, какав вам је шешир...Увијек ће наћи неки разлог да вас екскомуницирају", каже Бјелица.
Међутим, она је "бескрајно радосна" што је њена представа 10 година зближавала људе с Балкана и потицала их на смијех и дружење.
На питање да ли ради на некој новој књизи рекла је да је почела да пише и како јој муж стално говори да је кад не пише - луда.
"Морам да пишем или да путујем", каже Бјелица, јер то је, истиче, услов њеног менталног здравља.
"У новој књизи бавим се тим шта све на свијету постоји када су у питању когнитивне методе сазријевања свијести. То ће бити бревијар који моја јунакиња пролази од Истока до Запада", појашњава, додајући да ће покушати открити начине на које можемо радити ментално на себи.
У вези са савременом бх. књижевности каже да више воли да чита "женску" књижевност, јер су мушкарцу "превише исфорсирани" те да може набројати 10 мушких босанских писаца, а да јој нису познате босанске књижевнице.
"То није фер и страшно бих вољела да читам савремену бх. женску литературу. Али мушка књижевност се рекламира, свугдје је око нас и то људи читају, а мене стварно више интересирају жене писци", истиче Бјелица.
Тешко јој је издвојити омиљеног писца или књигу, а као дијете била је "опсједнута" дадаизмом. Њени перформанси у Сарајеву били су омаж Јацљуесу Вацхéу, дадаизму и надреализму. За себе каже да је књижевница с адреналином те да воли писце попут Ернеста Хемингваја и Ингера који не сједе у собама већ воле да лудују по свијету...
На питање како би оцијенила књижевност не само у Србији и БиХ већ и у осталим земљама бивше Југославије, казала је да смо народ који је увијек у истовјековној подјели "гдје је елита гадљива на народ и масовну кулуру".
А то је, каже негдје другдје, давно превазиђено. Присјетила се посјете америчке књижевнице Ерике Јонг која се каже "држала мене и говорила да сам нормална жена" те да се ови интелектуалци плаше свега и "гаде се да причају о сексу."
"Тако да смо ми још у 19. вијеку. Наше интелектуалне елите су тотално ретро и мени то смета. С друге стране, постоји велики отпор према женама јер чим жена пише, то је нижа књижевност јер пише о љубави и није достојна великих награда", наглашава Бјелица.
По њеном мишљењу, нема разлике да ли се ради о БиХ, Србији, Хрватској или некој другој земљи из бивше Југославије, начелно смо конзервативни и то је, каже, огроман проблем. Као примјер истакла је српску књижевницу Исидору Секулић коју су натјерали да пише на "мушки начин".
На питање да ли ће ускоро посјетити Сарајево, казала је да то свакако планира те како је и раније примала дивне позиве за фестивале и ревију шешира које иначе креира и којих има у огромном броју. Међутим, баш када је све било договорено, тешко је обољела...
У разговору за Фену, људима који пролазе кроз тешке болести поручила је да ништа по себи није ни добро ни лоше те да ту правимо основне грешке јер је то "пројекција нашег дуалног ума".
Суштина је, каже, да негдје једноставно морамо имати визију да све што нам се дешава може да се претвори у нешто добро...
Исидора Бјелица ауторица је више позоришних комада и радиодрама, редитељица је култног филма "Дорћол-Менхетн". У позоришту је режирала "Сарајку у Београду", антимарксистичку комедију Небојше Пајкића, "Мархатана", и свој кемп-пројект "Попичка у Парламенту".
Добитница је награда Највољеније жене XXI вијека, Гала писац 2002, и Златни бестселер 2004 године. Написала је више од 60 књига које су преведене на неколико страних језика, а позната је и по својим колумнама које излазе у неколико часописа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
