Ирфан Менсур, добитник “Златног платана”: Никад нисам могао да будем имитатор
Требиње - По вокацији сам глумац, али ми то у једном тренутку није било довољно па сам почео да режирам да бих се бавио својим позориштем и својом естетиком, која је препознатљива.
Рекао је ово глумац и режисер Ирфан Менсур, који је добио “Златни платан” за изузетан допринос евромедитеранској сцени, на фестивалу Медитеранског и европског филма у Требињу.
Осим глуме и режије бави се и педагогијом. За нову класу коју води на Факултету савремених умјетности каже да су добра дјеца чим се баве позориштем, филмом и глумом.
- Глума није ствар која је неухватљива, јер је она занат. То говорим својим студентима, јер глуму треба смислити, па кад смислиш радити и онда тај рад претворити у нешто креативно. Не може глума бити нешто што је креативно, то је озбиљна наука и треба јој озбиљно прићи. Не постаје се глумац тако што те неко услика или играш, а не знаш шта играш - казао је Менсур.
Бјежи од ријечи умјетник и каже да је културни радник. Прича да она дјела која прави нису умјетничка, већ креативна дјела која имају амбицију да постану умјетничка.
За њега је умјетност велика ријеч и појам и ријетко ко додирне умјетност.
- Од мојих улога не знам да ли сам икада дотакао уметност, али сам се трудио. Није моје да кажем да сам уметник и не могу да се потпишем као уметник. Глумац сам, режисер, педагог, предајем глуму и не могу да кажем тој деци да постају уметници, али могу да кажем да постају глумци - казао је Менсур.
Филмом Вељка Булајића “Сарајевски атентат” у којем је глумио Гаврила Принципа постао је познат широј публици, али до данашњег дана није задовољан како је одиграо ту своју прву улогу. Глумио је доста историјских личности попут Николе Пашића (“Тимочка буна”), Лазе Костића у серији “Светозар Марковић”, Влатка Мачека у филму “За краља и отаџбину”.
- Нисам никада желио да да будем имитација. Познавао сам основне особине тих људи јер су они обележили историју наших простора и нико нема право да направи имитацију. Нисам имитатор и ако редитељима треба имитатор нека узму њега, али ако треба глумац који ће размишљати својом главом и предложити своја решења не би ли тај лик функционисао онако како су стварни ликови функционисали, онда сам био добар избор. Нисам се оптерећивао тим што су људи историјске личности, од њих сам покушавао да направим своју визију - објаснио је Менсур.
Путује и снима у сопственој продукцији и неће да пристане по сваку цијену на ужасе који се дешавају на тржишту, гдје су потцијенили глумачки рад у материјалном погледу и задовољан је кад се осврне на прошле дане.
- Кад се сада окренем и видим шта сам урадио до сада захваљујем свим силама које су ми омогућиле да проживим овакав живот. У овом животу остављам три сина, часне и поштене људе, неколико мојих љубави са којима сам и даље пријатељ, имам дивне пријатеље. У послу ће се ваљда памтити неки филмови, можда ће ме препознати по неким ликовима, сећаће се представа, што је за мене довољно за један живот - додао је Менсур.
Почеци
У Нишу је упознао позориште као појаву, а његова маћеха је била глумица и у њихову кућу долазили су људи из позоришта.
- Одједном сам схватио да они причају о неким стварима које ја апсолутно нисам разумео. Таква врста опредељења да се истражује на такав начин и да људи желе бити креативни то ме заинтригирало јер сам био мала сарајевска бараба, која је избачена из Гимназије и дошла у Ниш. Почео сам да идем у позориште и схватио да ме то иритира, али на позитиван начин и одлучио сам да пробам на Академији, где сам примљен и био сам у класи са Данилом Лазовићем - испричао је Менсур.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
