Имао снаге за шалу гледајући у близину свог одласка

Ријечи су Жарка Лаушевића које је казао у разговору за “Глас Српске” 2019. године. Било је то интервјуу у којем је Лаушевић рекао много тога о себи. Ту је истакао да није слободан човјек, као и мисао да је слобода простор у којем се пружате, кавез у којем живите и право да сами ограничите оквир своје неслободе. Његов одлазак погодио нас је и још једном нам поставио питање о смислу живота и краја. Како је рекао Лаушевић “Краја ниси свестан, а по крају ће те препознати. Бежиш од њега, а још нико није премостио крај”.

Деценије ћутања, патње, преиспитивања и бављења својом савјешћу обиљежиле су живот, па можемо слободно рећи, једног од најбољих српских глумаца Жарка Лаушевића, човјека који нас је напустио и то онда кад нас је поново навикао на раскош свог талента дајући нам оно најбоље од себе. Краја нисмо свјесни, али његов одлазак и није коначан, јер остаје нам “Официр с ружом”, сјајни Милош Обилић, онај јунак између Алије и Илије у “Ножу”, и сви други ликови у које је уградио себе.

Филм “Официр с ружом” донио је Лаушевићу награду за најбољег главног глумца на Пулском фестивалу 1987. године и то један од филмова који оставља дубок траг на гледаоца. Слика једног времена и љубави овјековјечена сјајним ликовима официра Петра, његове наивне нешколоване вјеренице са села и младе удовице у коју се он заљубљује. Заједно са Лаушевићем у поменутом филму играла је глумица Ксенија Пајић која је изразила тугу због одласка свог филмског партнера.

- Вјеровала сам да ће бити боље, а у посљедње вријеме је и пуно радио и снимао. Дубоко сам вјеровала да ће он још издржати. Ово ме баш покосило. Са Жарком нисам била у контакту након што смо снимали филм, некако живот вас увијек одведе на друге стране. Могу рећи да ми је увијек био близу срца, а вјерујем и ја њему зато што смо заиста снимили један лијеп филм који је и дан-данас гледан. Увијек сам мислила да сам имала срећу што сам у једној од важнијих филмских улога имала за партнера Жарка - рекла је она за “Вечерњи лист”.

Познато мјесто и вријеме испраћаја и кремације Жарка Лаушевића

 

Била је сигурна у то да ће Лаушевића поновно срести у животу и како је казала није ни сањала да ће то бити заправо посљедњи пут.

- Филм је остао ту. А Жарко је био диван глумац, а као партнер је био врло пажљив, ненаметљив и паметан. Глумачки партнер за пожељети - закључила је Пајићева.

Глумац Небојша Дугалић са Лаушевићем је дијелио филмско платно много пута, а осврнуо се на снимање филма “Руски конзул”, у којем је Лаушевић говорио о смрти.

- Имали смо заиста много прилика да радимо заједно и сваки сам кадар доживљавао као посебну привилегију и благослов. Често се дешавало да прижељкујем у неким захтевним сценама, које је он играо бриљантно, да се деси нека техничка грешка не би ли гледао лепоту његове игре поново. Увек је био маестрално различит, тако посвећен… У “Руском конзулу” играо је лик који одлази, а његова величина је била што када би се год дотакли теме о смрти, шалили бисмо се и смејали. Он је имао снаге да се нашали гледајући у близину свог одласка. Управо је теже када видите човека ванредне снаге, који с таком лакоћом говори о свом одласку - навео је Дугалић.

Дугалић је испричао како је изгледао њихов посљедњи разговор.

- Када сам га позвао да га питам како је, он ми је рекао: “Дуги, не брини, рекли су ми да имам 20 одсто шансе, знаш ли шта је 20 одсто”. Затим, смо се шалили на тему тих 20 одсто и шалили и били озбиљни колико би сваки проценат требало озбиљно да схватимо - испричао је Дугалић.

Бројне колеге глумци опростили су се од вољеног Жарка Лаушевића, међу њима и Бранислав Лечић.

- То је неко ко је млађи од мене четири године, а некако мислим да цела моја генерација одлази. Био је мој велики пријатељ, величанствен глумац и неко ко је био мултиталентован и за писање и за сликање. Његова тужна животна судбина је сигурно утицала да оде пре времена. Неће Жарко бити у мом срцу никада заборављен - истакао је Лечић.

Режисер и сценариста Здравко Шотра опростио се од великог глумца истакавши да му је Лаушевић био пријатељ.

- Радили смо заједно од најранијих његових дана, откако је завршио академију, у доба када је махом играо младе љубавнике. У “Браћи по матери” је, уверен сам, остварио најбољу улогу код мене и једну од бољих у својој каријери. Био је колико човек толико и глумац - рекао је Шотра за “Новости”.

Редитељ Милан Караџић је нагласио да је било невјероватно да ће Лаушевић скупити снаге и устати из болнице, са свих терапија и доћи на премијеру филма “Хероји Халијарда”.

- То је био његов последњи поклон публици и појављивање у јавности. Два дана после тога, договорили смо се да дође у студио и снимимо оно што нам је преостало за “Калканске кругове”- навео је Караџић.

Од њега се ових дана опраштају пријатељи и колеге и они који га нису познавали. Његов таленат ћемо памтити, а његовим ријечима из поменутог интервјуа за “Глас” затварамо ову страну: “Осећај који је био доминантан последњих двадесетак година је сазнање да ви, као изгнана особа, свесно жртвујете своје сопство с циљем продужења. Ви нисте нигде, ни тамо одакле сте кренули, нити ћете икад припасти средини у коју сте приспели. Сад се осећам као особа на путу и често, ако заспим у авиону, нисам сигуран да ли одлазим или се враћам. Те сузе стјуардеси објасниш као разлику у времену. Џет лег”.

Са Миром Фурлан

Жарко Лаушевић са глумицом Миром Фурлан играо је у представи “Позоришне илузије” Пјера Корнеја, у режији Слободана Унковског, чија је премијера била 3. априла 1991. године у Југословенском драмском позоришту. Југославија је почела да се распада, Мира Фурлан је убрзо отишла у Америку, а Лаушевићев пут од Црне Горе до Америке и назад до Београда трагична је прича. Када је преминула Мира Фурлан Лаушевић је говорио монолог из поменуте представе, који гласи: “Ако не умремо у гардероби, смејаћете нам се сутра поново. Шта желите да вам одиграмо?”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.