Игор Пастор, први солиста балета Народног позоришта Београд: У свијету урушених вриједности, човјек се лако преда тами
Драго ми је што ће мој првенац балет “Седам смртних грехова” гостовати у Бањалуци, што ће публика моћи да види моју идеју и причу реализовану у покрет. Овакве сарадње су значајне и требало би да их је више. Утисак ми је да су се пре више вршиле размене представа по другим земљама.
Рекао је то за “Глас Српске” први солиста балета Народног позоришта Београд Игор Пастор у сусрет гостовању његовог кореографског првенца, балета “Седам смртних грехова” НП Београд у Народном позоришту РС, гдје ће овај балет бити изведен у четвртак у 20 часова.
- Од великог су значаја за балетске играче нова познанства, дружења, виђење других играча и како они интерпретирају, такође бих у то укључио и размену балетских играча, да имају прилику да играју са уметницима из различитих позоришних кућа - додаје Пастор.
ГЛАС: Балет “Седам смртних грехова” у својој сржи бави се питањима свјетлости и таме у човјеку, гријеха и правих вриједности. Које праве вриједности човјек овог времена заборавља и шта га тјера ка тами?
ПАСТОР: На шта је све човек спреман због циљева, амбиција и остварења. Где је граница и та чиста људска страна. Прича представе је настала у марту 2020. године у карантину, када нас је задесила ситуација са вирусом корона. Тад смо сви схватили да нам је потребно мало у животу. На првом месту да будемо здрави, да будемо са нашим најмилијима, да нам они буду добро, да имамо у животу партнера/партнерку који ће бити увек уз нас и волети нас неизмерно. Када је у тренутку све стало, све наше циљеве и амбиције смо заборавили. У својој представи сам се базирао на то да човек у савременом, брзом и охолом свету који нам је наметнут, често због својих амбиција и интереса запоставља праве вредности и несвесно губи своју исконски чисту страну, улазећи неопажено у таму људског греха. На том путу покушавајући да нађе излаз сусреће странце који га причама неопажено удаљавају од истог.
ГЛАС: Шта бисте рекли да ће публици бити посебно интересантно?
ПАСТОР: Нисам желео у представи пуно сценографије, баналности и драмских сцена. Желео сам да играчи буду у првом плану, њихова тела и њихова игра која презентује причу представе. Нисам урадио покрет ради покрета, сваки поглед, сваки корак има своје значење у стварању приче. Нисам желео да наметнем ко по мени носи који грех. Тај суд препуштам публици - да донесу, да сами пронађу и одлуче који грех се дешава у датом тренутку. Публици ће бити интересантно зато што смо донели нешто ново, захтевне техничке деонице несвакидашње подршке и партнерске деонице који наши играчи изводе са лакоћом. Нећу бити скроман да кажем да смо донели дух 21. века, што играчи у иностранству већ увелико раде.
ГЛАС: Шта је пут ка избављењу или прочишћењу од гријеха и какву улогу у томе има умјетност?
ПАСТОР: Треба да се осврнемо на битније и значајније ствари, као што су породица, пријатељи и љубав. За живот нам је најпотребније здравље, без здравља немамо и не можемо ништа. Уметност може човека да склони од ружних ствари у животу, може да усрећи у животу, може да нас одведе у потпуно други свет и машту.
ГЛАС: Колико слободе налазите у балету?
ПАСТОР: Балетска професија је баш због тога специфична, јер балетски играч има слободу да изрази осећања покретом. Да сваку представу донесе на свој начин, нема граница и крајњих достигнућа. Уметник у својој каријери никада неће достићи врхунац у покрету, јер слобода покрета и презентације нема тачност и одређеност. Неки покрети и кораци морају да се испоштују, али тај покрет и кораци увек могу бити бољи. Увек може више и другачије. Професија је тешка и има много одрицања.
ГЛАС: Која улога или улоге су Вам биле најдраже и које бисте вољели да реализујете у будућности?
ПАСТОР: Ако говоримо о класичном балету, од школских дана ми је био сан да одиграм улогу Базила из “Дон Кихота”. Та жеља ми се остварила. Улога је мог темперамента и мојих техничких способности. У тој улози се осећам најсигурније и најопуштеније. Како сам годинама играо улогу за улогом тако сам схватио да волим и да ми леже представе другачијег темперамента, као сто су “Лабудово језеро”, “Крцко Орашчић”, “Копелија” и “Жизела”. Допринос класичним улогама су ми донеле драмске представе. У њима има више слободе у глумачком смислу, неокласика опушта и продубљује осећања балетским играчима. Другачији стил од класичног док кроз истинску патњу, срећу, уплашеност, љубав итд. морамо да урадимо и захтевну кореографију. Подршке некада знају бити захтевније у неокласичним представама него у класичним.
ГЛАС: Како балет живи сада и мислите ли да је цијењен онолико колико заслужује? Какве промјене би требало да се десе на том пољу?
ПАСТОР: Култура, уопштено, није на завидном нивоу у Србији, а о балетској професији постоји много предрасуда, које свакодневно покушавамо да променимо. Сматрам да би требало више да буде промовисана и медијски пропраћена. Балет као уметност и балетски играчи могли би се приказати на више начина у свакодневици приватног и пословног живота, припреме за репертоар и за сезонску премијеру. Ту постоји много интересантних особа, тако да се надам да у блиској будућности ће доћи до промене и нестати предрасуде.
ГЛАС: Колико је пандемија негативно утицала на умјетност, на рад свих установа културе, али и на будуће усмјерење умјетника?
ПАСТОР: Балетским играчима и пауза од два дана може да направи проблем. Наша професија је кратка, зато се и трудимо да проживимо и допринесемо највише што можемо нашој каријери. Сваком правом уметнику је позориште друга кућа, без играња представа се осетимо празним. Надам се да ће се ово брзо завршити и да ћемо се вратити свакодневици.
Планови
ГЛАС: Шта бисте могли да нам кажете о Вашим будућим плановима или неким новим пројектима које припремате?
ПАСТОР: Тешко је планирати унапред док се ситуација са вирусом корона не смири. Једино тренутно што прижељкујем јесте да се свет врати у нормалу, јер чим пре се будемо вратили нормалним животима тако ће и својим током долазити нова дела и улоге.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
