Идеалан тренутак за велики повратак: Црвена Соња и Барбарела поново на великим екранима

  Прво је студио “Миленијум” објавио прву слику глумице Матилде Луц као Црвене Соње у римејку истоименог култног треш класика осамдесетих, да би само пар сати касније студио “Сони”, најавио римејк легендарног класика 60-их “Барбарела”, са звијездом серије”Еуфорија”, талентованом Сидни Свини у насловној роли.

Овако координисана акција наговјештава да то није плод случајности, већ по свему судећи план холивудских студија да се кинематографски тренутак владавине акционих хероина споји са таласом носталгије према поп култури друге половине 20. вијека. Наравно, ту је увијек присутан и стални мањак свјежег креативног материјала у индустрији забаве, јасно видљив у бескрајној траци прерада и наставака филмских и телевизијских  класика, те све веће “глади” стриминг тржишта за ексклузивним новим материјалима. Укратко, идеалан тренутак да се двије јунакиње из два различита периода поново врате у жижу интересовања публике, потпуно јасно, у новом паковању, прилагођеном друштвеном тренутку.

Оригинални филм “Црвена Соња” из 1985. године настао је по истоименом “Марвеловом” стрипу, а сам лик се темељи на јунакињи коју је створио култни писац Роберт Е. Хауард, књижевни отац Конана Варварина. Његова Соња спада у исти онај дивљи свијет у којем је смјештен и Конан, а њен је заштитни знак, осим мача и бикини-оклопа, који је више скривао него покривао, дуга црвена коса којој је дуговала надимак и савршено се уклапала у свијет јефтине палп фантазије, заснован на секси женама и мишићавим мушкарцима у мистичном окружењу. У филму је Соњу глумила Бригит Нилсен, као неустрашива ратница у осветничком походу због смрти породице, те ослобођења њене земље од тираније зле краљице Гедрен.

Филм је добио катастрофалне критике, при чему се није знало да ли је горе прошла прича Клајва Екстона и Џорџа Фрејзера, режија Ричарда Флешера или глума већине актера, а од звјездане каријере Бригит Нилсен, коју су у то доба сматрали једном од најсексепилнијих жена у Холивуду, није било ништа. Нилсен је за своју ролу чак добила и антипод награде “Оскар”, чувену “Златну малину”. Ипак, филм је годинама касније, изласком на ВХС и ДВД касетама, стекао култну славу треш класика, као један од првих акционих филмова са женском јунакињом, а треба рећи у одбрану ауторске екипе да је највећи кривац за очајан изглед и пријем филма био злогласни продуцент Дино де Лаурентис, који је искасапио прво сценарио, а потом и завршну верзију филма.

Да буде занимљивије, Де Лаурентис је био човјек  који је стајао и као продуцент иза настанка филма “Барбарела” 1968. године, екранизације француског стрипа аутора Жан-Клода Фореста, у режији чувеног Рожеа Вадима. У филму је глумила његова супруга Џејн Фонда, као насловни лик, путница у свемир и представница владе Уједињене Земље која је послана да пронађе научника Дуранда Дуранда, који је створио оружје које би могло да уништи човјечанство. Вадимов пријатељ, Тери Саутерн, написао је почетни сценарио, који се знатно промијенио током снимања и довео до тога да се у коначном издању појави потписано још седам писаца, укључујући Вадима и Фореста. Вадим је видио филм као прилику да прикаже нови футуристички морал, јер по њему Барбарела није крива за своје тијело.

- Желио сам да направим нешто лијепо од еротике. У научној фантастици технологија је све. Ликови су тако досадни, немају психологију - рекао је Вадим.

Ипак, Де Лаурентис је желио јефтин филм, који може добро да заради на рачун еротичности главне јунакиње и контроверзи, па је филм прошао кроз бројне промјене и прераде до верзије за биоскоп. Критика је на крају сасјекла Вадимов рад, уз оптужбе за деградацију жанра на дјечји ниво, након критичког успјеха “Одисеје 2001” и “Планете мајмуна”, али је временом филм такође стекао статус кемп класика, посебно због костима, сценографије и наступа Фонде, која је постала секс симбол епохе,  уз огроман утицаја филма на естетику глам рока и МТВ генерације.

Нове верзије оба филма су дуго најављиване, али је британско-америчка сценаристкиња и редитељка Мишел Џеј Басет једина имала довољно храбрости да се упусти у пројекат “Црвена Соња”. Њен најпознатији рад је филм “Соломон Кејн” и серија “Еш против зле смрти”, а поновно покретање “Црвене Соње” је потенцијални тренутак пробоја и за талентовану Луц, италијанску глумицу познату по главној улози у инди хорору “Освета” из 2017. Са друге стране, римејк “Барбареле”, осим имена Свинијеве, нема других детаља, али име студија “Сони” сигурно значи велик буџет и јаку ауторску екипу.

Ипак, Холивуд нас је давно научио да добра екипа и велики буџет не значе увијек сигуран хит, али сама идеја да се пружи шанса да двије хероине стрипа и филма добију адекватан третман, много вјернији почетним визијама њихових аутора, свакако заслужује занимање и публике и струке, посебно када свијет жели снажне жене које мушкарце бацају у други план.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.