Хусеин Алијевић Хуса за “Глас”: Овом улогом вратио сам личне дугове Џеју

Овако је разговор за “Глас Српске” започео глумац и музичар Хусеин Алијевић Хуса, објашњавајући како би реаговао некадашњи клинац, који је наступао 1992. године као плесач на концерту Џеја Рамадановског, а данас глуми славног пјевача у филму “Недеља”, који је за мање од седам дана скупио преко 100 хиљада гледалаца уз одличне критике, укључујући и похвале на Хусину ролу покојног пјевача.

Сам Алијевић, иако му је ова рола прва професионална филмска улога, каже да је специфичност ситуације на неки начин олакшала и отежала улогу.

- Стварно сам се нашао у специфичној ситуацији у овом филму. Са једне стране, ова улога је професионална филмска обавеза, довољно озбиљна сама по себи, а са друге стране осећао сам једну врсту личног дуга према Џеју, који ме са 17 година ставио уз себе на бину, пред 30 хиљада људи на Сајму.   Покушао сам да нађем средину да помирим тај глумачки приступ лику из сценарија и да покажем стварну емоцију коју сам имао према Џеју. Надам се да сам успео, макар делимично, јер задатак није био лак - каже Алијевић.

ГЛАС: Шалу на страну, колико је било тешко у својој првој филмској улози ући у лик човјека којег сви познају, а да се то не претвори у јефтину имитацију већ у човјека од крви и меса?

АЛИЈЕВИЋ: У самом старту сам био свестан да не смем дозволити да се мој наступ претвори у пуку имитацију. Не само што сам га добро познавао, па сам био свестан да га ни ја, који му физички и музички сличим, не могу  скинути дословно. Једноставно, он је био толико посебан човек са том врстом унутрашње харизме коју је носио у себи, да мислим да ни нашим најбољим глумцима не би био лак задатак да покушају да га одглуме. Због тога сам ја ушао у овај пројекат на првом месту желећи срцем и неким својим природним инстинктом и неким природним талентима, који су ми од Бога дати, да га покушам представити на свој начин. Мислим да сам прилично у томе успео, јер видим да публика из биоскопа излази задовољна. Просто су некако осетили Џеја кроз мене и то је нека моја лична победа.

ГЛАС: Колико је посао олакшао Немања Ћеранић, који је познат као режисер који има сјајан однос са глумцима?

АЛИЈЕВИЋ: Немања је један, на првом мјесту модеран редитељ, редитељ модерног ока и широке визије за наше неке ове балканске услове и аутор ослоњен на неку стару режисерску школу. Не говорим ово као апсолутни лаик, већ као искрен филмофил и добар познавалац југословенске кинематографије, чији сам заиста велики љубитељ. Са дуге стране капирам да их гледам можда на мало другачији начин него обични људи зато што сам од своје 16. године пред камерама. Снимио сам у свом животу гомилу музичких спотова, што испред камера, што иза камера, тако да ми филмски кадар као кадар није стран.  Са 16-17 година имао сам прилике да снимам и документарни филм који би се бавио каријером моје групе као нових младих талената који долазе. Све је то на неки начин можда била припрема за ову улогу, где нисам дошао као потпуна незналица. Свакако је Немања, као тај визионар српске кинематографије, имао апсолутно разумевања како за остале глумце тако и за мене и умео је да намести све тако да мени сваки дан на снимању олакша, да видим и научим ствари које нимало нису биле лагане за једног човека који је ипак без неке филмске школе дошао у овај пројект.

ГЛАС: Поменули сте да сте 90-те проживјели као клинац који је са “Бит стритом” постао велика звијезда, наступали сте са Драганом Мирковић, радили са Марином Туцаковић, било је ту свега и свашта што иде уз славу и естраду. Колико је било тешко сачувати здрав разум у том периоду?

АЛИЈЕВИЋ: Ја не могу баш да тврдим за себе да сам неоштећен. (смијех). То би ипак морала нека стручна особа да каже (смијех). Шалу на страну, буквално сам као тинејџер почео живети на позорници и срећан сам што сам рано препознао своје афинитете и схватио шта желим, ко сам, чиме желим да се бавим и трудио сам се заиста из деценије у деценију да у себи препознам и квалитет и када цветају руже, а Бога ми и када не цветају руже. Мислим да је то јако битно, мислим да је битно бити свестан свог квалитета онда када није све око тебе баш сјајно и бајно. Имао сам таквих периода у свом животу, да не улазим у детаље, али сам увек негде био свестан да ми је од Бога дошло нешто што у себи носим што у крајњем случају није само моје и да не смем то олако да протраћим.

ГЛАС: Са друге стране Џеј, колико је био познат по музици, толико је био познат и бурном животу и колико је тешко било остати изван његовог начина живота?

АЛИЈЕВИЋ: Имао сам прилике да, док је Џеј био жив, се поставим у ситуацију, да сам љут на њега, да сам љут због његовог начина живота, где он угрожава нешто што је њему од Бога дошло тај његов вокал, ту његову музикалност. Био сам као његов друг и сведок звездане славе 1991. и 1992, када је био највећи, када није могао проћи улицом од публике. Жалостило ме је то и као пријатеља и љубитеља његове музике, волим сто његових песама и било ми је жао што је дошао у фазу да не може да отпева нешто што је само њему од Бога дато.

ГЛАС: Људима је велико изненађење Ваш наступ у филму, али чини се да се олако заборавља да сте од уличне реп групе “Тоалет бојс” стигли својим знојем, трудом и талентом до “Бит стрита” и наступа са највећим  звијездама тог времена?

АЛИЈЕВИЋ: О, да, “Тоалет бојс”, било је то храбро, баш храбро (смијех). Чињеница је да сам ја наступом у овом пројекту изненадио не само обичне људе и гледаоце, него и ту неку филмску струку са овом улогом, тако да уопште не искључујем могућност да ће се у будућности можда десити неки позив за још неко филмско ангажовање у некој серији, али ја знам ко сам. Рођен сам као музичар, мислим да ћу као музичар и умрети, тако да су моји афинитети свакако да се бавим оним чиме се бавим целог живота, а то је музика.

Пјевање

ГЛАС: Да ли су Вам музички планови везани за повратак у пјевачке воде?

АЛИЈЕВИЋ: У периоду пре овог филма искључиво сам имао жељу да се бавим компоновањем и компоновао сам за наше највеће звезде у последњих десет година. Једном Шабану Шаулићу је последња песма коју је снимио у животу, дует са Зорицом Брунцлик, била моја композиција “Ти можеш све”. Заиста сам са великим звездама сарађивао, али разлика је  у томе што овај филм враћа ону младалачку жељу да своје песме и своју музику изводим пред људима тако да ћу ја у неком скоријом периоду радити на песмама коначно за себе. Волео бих да то презентујем публици, па ћемо видети како ће људи, у овом случају, одреаговати на једног Хусу певача који је данас много зрелији од оног са почетка 90-их и који у складу са тим има афинитете да и његова музика буде у складу са његовом зрелошћу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.