Христово рођење надахнуће умјетницима
Бројни умјетници надахнуће за стваралаштво проналазе у Божијем имену, а људска потреба за приказивањем вјерских мотива у умјетности стара је колико и сама религија.
У зависности од припадности одређеној религији, као и поднебљу настанка, коришћени су различити методи, материјали и прикази, да би се са развојем друштва и свијести спознала њена суштина.
Иконе са мотивима Христовог рођења, пјесме и композиције са вјерским мотивима, књиге и романи неријетко су инспирисани љубављу према религији, посебно када је у питању један од највећих хришћанских празника, Божић.
Професор технологије, сликарства и иконописања на Академији умјетности бањалучког Универзитета Данко Бркић истиче чињеницу да се у средишту хришћанства налази Исус Христ, који својим доласком на земљу у виду спасиоца искупљује гријехе људи и умире мученичком смрћу, остављајући тако вјечну инспирацију ликовним ствараоцима.
Потреба за сликањем божанских и светачких фигура, као и призора из Библије постала је опредјељење и завјет многим ствараоцима и тако су настала дјела од непроцјењиве вриједности, која данас красе музеје и сакралне објекте.
- Незаобилазна и можда најчешћа тема у хришћанској умјетности јесте Христово рођење. Утемељен на писаној и умјетничкој традицији, тај мотив је приказиван у свим ликовним техникама: скулптури, темпери, уљу, мозаику, илуминацији, фресци и другима - навео је Бркић.
Истакао је да скоро нема ликовног ствараоца који се није бавио овом тематиком и подсјетио на Пјера дела Франческа, Питера Бројгела и Сандра Ботичелија, без чијих дјела не бисмо могли замислити свијет умјетности.
Након вјековног тињања, данас је духовна свјетлост иконе поново засјала пуним сјајем, као нераскидива веза овоземаљског са небеским.
По религијским мотивима настала су и бројна музичка дјела која су стварали бројни српски композитори, попут Стевана Стојановића Мокрањца, Корнелија Станковића и Јосифа Маринковића, али и савремених композитора који се баве традиционалним црквеним народним пјевањем.
- Мокрањац је оставио бисере хорске музике, а његова "Литургија Јована Светог Златоустог" тако је вјешто урађена да се може изводити како на богослужењима, тако и на концертним подијумима - казао је композитор и диригент бањалучког хора "Јединство" Немања Савић.
Објаснио је да је у православној цркви основна карактеристика пјевања то што је то а капела музика, те додао да службу треба доживјети, јер духовна музика тек добија пуноћу квалитетним извођењем у храмовима који су акустички довољно квалитетни.
Дјела са мотивом рођења Исуса Христа и инспирисана духовном тематиком потекла су и из пера бројних писаца, а један од књижевника који његује вјеру кроз писану ријеч је и Љиљана Хабјановић-Ђуровић, која је написала књиге као што су "Петкана", "Вода из камена", "Свих жалосних радост", "Гора преображења" и "Сјај у оку звезде".
Комплетност богослужења
Духовна музика је врста молитве и у православној цркви је заступљена уз друге умјетности, попут сликарства, иконописања, фрескописа и архитектуре, а захваљујући овим елементима који се прожимају служба добија на комплетности и омогућава да вјерник остане у истинском духовном расположењу.
Хор "Јединство"
Хор "Јединство" за Божић наступа у Храму Христа Спаситеља у Бањалуци и за ту прилику сваке године припремају мелодије које су намијењене за овај празник, као што су "Божићни тропар" или "Рођење твоје Христе Боже".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
