Хорхе Борхес и данас актуелан
Женева - Један од најутицајнијих књижевника двадесетог вијека Хорхе Луис Борхес рођен је прије 115 година, 24. августа 1899. године, а његова дјела и даље су актуелна међу читаоцима који се увијек радо враћају читању његових прича.
Овај славни аргентински писац пресудно је обиљежио хиспаноамеричку књижевност и значајно утицао на свјетске књижевне токове. Иако најпознатији по својим приповијеткама, Борхес је био и пјесник и књижевни критичар.
Био је саоснивач тзв. "латиноамеричке фантастике" и један од водећих аутора часописа "Југ". Каријеру писца започео је 1923. године. Његових неколико првих књига нису откриле будућег пјесника. Године 1927. му је ослабио вид, да би потпуно ослијепио крајем педесетих година.
До тема које је тако лако мислима преносио на папир дошао је кроз неколико књига есеја и прича, као што су "Свеопшта историја бешчашћа", "Историја вјечности", "Маштарије" и "Алеф". Прва Борхесова књига на српском језику појавила се 1963. године. Ријеч је о дјелу "Маштарије".
Домаћи књижевници и читаоци су тек седамдесетих година почели више да обраћају пажњу на Борхесова дела. У том периоду су се појавили први борхесовци, а истовремено су постали популарни латиноамерички писци као што су Маркес, Кортасар, Љоса, Фуентес и други. Остао је запамћен по својим кратким причама које имају метафизичке и фантастичне особине.
Бавио се и књижевном критиком. Добитник је награде "Сервантес" за књижевност 1978. године. Интересовао се за митологију, математику и теологију и ове науке су често биле присутне у његовим дјелима. Његово прво објављено дјело био је превод књиге "Срећни принц" Оскара Вајлда на шпански када је имао само девет година. Кратка прича "Чекање", објављена 1950. године, најпознатије је дјело овог књижевника.
Преводио је литературу са енглеског, француског и њемачког језика на шпански језик. Борхес није добио Нобелову награду за књижевност и то је доживио као лични пораз. Касније се говорило да му је ова награда ускраћена због конзервативног погледа на политику.
С обзиром на то да је Борхес био слијеп, његова мајка старала се о њему. Била је његов лични секретар, одговарала на писма, пратила га на путовањима. Неочекивано, 1967. године, оженио са својом старом пријатељицом из младости Елсом Миљан. Брак је трајао свега три године. Након развода Борхес се вратио мајци, са којом је живио у малом стану све до њене смрти. Послије мајчине смрти улогу асистенткиње преузела је Марија Кодама. У априлу 1986. године оженио се њоме. Уз неколико изузетака, жене су скоро потпуно одсутне у већини Борхесових дјела. Међутим, постоје нека дјела као што је прича "Улрике", у којој је писао о романтичној љубави. Умро је од рака јетре 1986. године у Женеви. Марија Кодама, његова удовица и насљедница, стекла је потпуну контролу над његовим дјелима.
Фудбал
Борхес је сматрао да је фудбал популаран зато што је глупост популарна.
- Фудбал је један од највећих злочина Енглеске - сматрао је он.
Наводно је једном намјерно заказао своје предавање тако да се поклопи са првим мечом Аргентине на Мундијалу 1978. године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
