Херојство на филмској траци
Бањалука - Документарно филмско вече окупило је у сриједу увече у Народном позоришту Републике Српске бројну публику која се уз пројекцију три филма подсјетила херојских подвига у Првом свјетском рату.
Ријеч је о другом дијелу програма "У контексту" који организује Кинотека Републике Српске у сарадњи са Југословенском кинотеком из Београда поводом обиљежавања 100 година од почетка Првог свјетског рата.
Публика је тако имала прилику да погледа филмове "Сарајевски атентат" Суада Мркића, "Церска битка" Светозара Павловића, оба из 1964. године, и "Југославија по вољи народа 1914-1918" Микија Стаменковића из 1988. године.
Директор Кинотеке Републике Српске Милован Пандуревић рекао је да ти филмови постају наше огледало, те да кроз њих гледамо сами себе, кроз дјела наших предака.
- Филм "Сарајевски атентат" рађен је поводом 50 година од атентата и сачињава га низ фотографија. Занимљиво је да се и тих 60-их година водило рачуна о томе да се Гаврило Принцип покаже као народни херој. И људи у комунистичком времену су Принципа сматрали за важну личност у нашој историји - рекао је Пандуревић.
Он је додао да филм "Церска битка", углавном састављен од фотографија, доноси слику о почецима Великог рата на Балкану, нападу Аустроугарске и познатој бици на Церу која се догодила у августу 1914. године.
- Филм "Југославија по вољи народа" је врло занимљив јер је садржајно и естетски најкомплетнији и најбоље говори о Првом свјетском рату и времену када је настала Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца - истакао је Пандуревић.
Он је додао да се у том филму говорило о томе колико је српска војка и политика била под разним утицајима и колико су савезници у једном моменту не само помагали, већ у добром дијелу и штетили српској политици.
Генерални покровитељ програма "У контексту" је Министарство просвјете и културе Републике Српске.
Умјетничка слобода
- Иако су филмови састављени од фотографија, то није спријечило редитеље да имају одређену умјетничку слободу, виђење, колико је кроз естетику редитељ способан да оживи фотографију филмском камером. Фотографију увијек гледамо из једне позиције, али филмски редитељ увијек може камером да "манипулише" фотографијом, зумирајући је, истичући само један лик и управо ту се ствара драматургија и естетика филма - објаснио је Милован Пандуревић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
