“Густо плетено коло” у процесу номинације на УНЕСКО-ву листу: Чувар душе народа Козаре

То је “Гласу Српске” потврдила виши кустос и етномузиколог у Музеју Републике Српске Сања Пупац, која је истакла да би ову апликацију требало да заврше до краја мјесеца, јер је посљедњи дан за предају 31. март.

- Цјелокупан процес аплицирања преузело је КУД “Коловит” Градишка у сарадњи са градском управом Градишке и Музејом РС. Процес номинације се реализује уз сагласности с надлежним Министарством просвјете и културе Републике Српске - казала је она.

Објаснила је да је “Густо плетено коло” један од најзначајнијих сегмената нематеријалног културног насљеђа Козаре и Поткозарја.

- Његова љепота огледа се у једноставности игре и пјесме које му дају ритам и као такво се очувало до данашњих дана. Назив је вјероватно добило по форми у којој се изводи. Густо што значи збијено, а негдје се каже и плетено, јер су руке испреплетене испред тијела тако да је десна рука преко лијеве руке саиграча. Игра се у лијеву страну десном ногом, а прати га пјесма старије двогласне традиције - испричала је она.

Како је казала ово коло се играло у свим приликама, као најраспрострањеније и најстарије, те се стога може тврдити да је оно репрезент и типик Поткозарја јер живи и игра се и данас.

- Извођење овог тадиционалног кола све нас ставља у један заједнички ланац. Оно подстиче међусобно разумијевање и уважавање сваког појединца, развија осјећај припадности одређеној култури, а истовремено развија осјећај поштовања и вредновања других култура и нација и њихових традиција - рекла је Пупац.

Нагласила је како је битно да овај елемент буде уврштен на УНЕСКО-ву листу заштите нематеријалне културне баштине, јер би то био и први елемент играчког традиоционалног насљеђа.

- Такође, то је елемент који се практикује и у многим другим државама, а изворно поријекло му је Република Српска, БиХ. Тако да је веома битно да га ми заштитимо а не неко други, јер имали смо и таквих ситуација - објаснила је она.

Додала је да је важно да “Густо плетено коло” буде заштићено Унеском и зато што на тај начин чувамо наш културни идентитет и поријекло, али и тако остављамо млађим нараштајима у насљедство играчку праксу Поткозарја.

- Овом номинацијом додатно дајемо на значају “Густом плетеном колу”, рекламирамо га и причамо о њему и тако га чувамо од заборава. На овај начин оно ће бити присутно у сталном животу, јер ће бити уврштено и у традиционални одгој, а надамо се и у наставни - поручила је Пупац.

Из Министарства просвјете и културе РС подсјетили су да је у процедури разматрања у УНЕСКУ “Невесињска олимпијада”.

- У току ове године очекујемо резултате процедуре, а предлагач номинационог фајла јесте Музеј Херцеговине из Требиња. Данас се на УНЕСКО-вој листи налази 22 елемента нематеријалног културног насљеђа Републике Српске - рекли су из овог министарства.

Додали су да је новим Законом о музејској дјелатности јасније дефинисан поступак предлагања ових елемената, како на Прелиминарну листу РС, тако и на УНЕСКО-ву Репрезентативну листу нематеријалног културног насљеђа човјечанства.

Сарадња са Словенијом

Из Министарства просвјете и културе РС истакли су да је, на позив Републике Словеније, Српска ушла у пројекат уписа на Репрезентативну листу нематеријалног културног насљеђа човјечанства, елемента “Традиционални узгој коња Липицанаца (Липицанера)”.

- Ово је прва међудржавна номинација за УНЕСКО-ву листу, у којој је учествовало осам држава и резултат је вишегодишњег рада на сложеном процесу припреме, засновану на заједничким вриједностима које су постављене у први план номинације. У РС пројекат воде Министарство просвјете и културе и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде као и Музеј РС - навели су из министарства.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.