Гробница из бронзаног доба, скелет из старевачке културе
Београд - У посљедњих неколико недјеља у Србији је откривено неколико праисторијских гробница, пеноси “Блиц”.
Приликом изградње ауто-пута Коридор 10 код Сињца (између Беле Паланке и Пирота) случајно је нађено неколико гробница ратника из гвозденог доба, а у Јанчицима на Каблару у оквиру редовних археолошких истраживања, једна хумка истакнуте личности из времена бронзаног.
Ахеолози су код Сињца пронашли скелете ратника са копљима и ножевима, а уз њих и бронзане украсе, нитне, алке и украсе за ноге.
– До сада смо пронашли три скелета, па је можда реч о породичној схрани – казала је за „Блиц” Мирјана Благојевић, археолог савјетник у Заводу за заштиту споменика културе из Београда, додавши да је ријеч о неочекиваном открићу које, можда, неће моћи да буде до краја истражено јер постоји ограничена зона кретања.
Са „Коридорима Србије” ће покушати да се налаз измјести али то зависи од пара.
Ријеч је о старевачкој култури из преласка из старијег у млађе гвоздено доба.
– Први пут се једна заједница сахрањује скелетно. Реч је о јединственом налазу за југоисточну Србију – каже мр Предраг Пејић, археолог у пиротском Музеју Понишавља.
Неколико хиљада година старија гробница, из бронзаног доба, истраживана је у Јанчићима од 20. маја до 10. јуна.
Ријеч је о хумки / тумулу на локалитету Дубац, у непосредној близини хумки које су истраживане прије тридесетак година.
Тумул који је ове године истражен даје нове податке о сахрањивању под хумкама током бронзаног доба у овом крају.
- Ову хумку одликује изузетна архитектура од веома крупног камења у облику стена и громада, малтене мегалитске архитектуре. У њеном центру истражен је гроб спаљеног покојника без прилога. Секундарну целину представљаја једна урна из средњег бронзаног доба, од које је откривено више делова, тако да ће се њена евентуална реконструкција обавити у чачанском музеју – каже за „Блиц” Катарина Дмитровић, кустос археолог чачанског музеја и руководилац истраживања.
Оснивање хумке датира у рано бронзано доба, дакле негдје око 2000. године прије нове ере.
- Накнадне анализе остеолошког материјала из централног гроба даће нам додатне податке о сахрањеној индивидуи као и сигурније датирање налаза. Према облику и начину зидања ове хумке највероватније је реч о некој истакнутој личности, племенском вођи или важном члану заједнице – објашњава Дмитровић.
Он додаје да музеј планира да настави истраживања праисторијских некропола под хумкама у чачанском крају којих има све мање усљед пољопривредних радова и изградње путева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
