“Грачаница” Надежде Петровић настала прије 110 година

Ово ремек-дјело српског експресионизма насликала је прије 110 година, а слика је данас изложена у Народном музеју у Београду.

Надежда Петровић, академска сликарка, једина жена чији је лик уткан на српску новчаницу поред тога што је била вансеријски таленат, била је и патриота, ратна болничарка која је његовала стотину српских ратника који су прошли голготе балканских ратова, хуманитарац, али и оснивач Кола српских сестара.

Рођена је прије 150 година у Чачку. Отац јој је био Димитрије Мита Петровић, а мајка Милева, обоје су били учитељи. Вишу женску школу завршила је у Београду 1891. године, а већ наредне је положила испит за наставницу цртања у средњим школама и постала ученица у атељеу Ђорђа Крстића. Од 1898. године почела је школовање у Минхену у атељеу Словенца Антона Ажбеа. Боравила је у Паризу у атељеу Ивана Мештровића, гдје је упознала Пикаса и Родена.

Током балканских ратова Надежда Петровић је радила као болничарка. Наиме од почетка Првог балканског рата (1912), па до своје смрти, била је на бранику отаџбине. Неизмјерно родољубље показивала је тиме што се пријављивала као добровољна болничарка и са српском војском проживљава тешке тренутке на простору Косова и Метохије. Ни драматични призори у санитету у позадини фронта, а ни болест, јер је прележала тифус, колеру и упалу плућа, нису је омели да покаже љубав према свом народу и својој земљи. Његовала је 80 тифусних болесника и истовремено је била прва жена ратни фотограф на свијету.

Понесена националним заносом посебну пажњу је посветила Косову пољу и манастиру Грачаница, задужбини краља Милутина с почетка 14. вијека. Овај манастир Надежда Петровић је сликала у неколико наврата са различитих позиција и под другачијим свјетлосним условима. Јасним потезима и пастуозним наносом боја створила је ремек-дјело српског експресионизма, слику “Грачаница”.

- Овде свратих да видим ову нашу најлепшу архитектуру - написала је у писму Косари Цветковић 29. маја 1913. године, када је и насликала предивни српски манастир и поља црвених божура. Користила је технику уља на картону. Љепота манастира Грачаница одушевила је српску сликарку и подстакла је да направи више дјела. Композиције су сачињене тако да је у центру сам манастир или окужен пољем божура. Понесена том љепотом, те живошћу боја на фасади и боја у самој околини, сликала је манастир из истог угла у различитим свјетлосним условима.

Грачаница је на њеној слици симболички носилац српског националног и културног идентитета. Надежда Петровић слику с једне стране гради као самосталну умјетничку форму, док са друге стране у њу уграђује националну идеологију кроз приказ историјског споменика.

Надежда Петровић била је и прва умјетница са ових простора, а донедавно и једина којој је приређена велика ретроспективна изложба у некој свјетској музејској институцији, тачније у минхенској Новој пинакотеци.

Преминула је 3. априла 1915. године у Војној болници у Ваљеву од тифуса. Посмртни остаци Надежде Петровић пренесени су из Ваљева у породичну гробницу на Новом гробљу у Београду 2. јуна 1935. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.