Горица Поповић за Глас Српске: Људима недостаје доброта и истина на филму
Београд - Мали филм са веома скромном продукцијом, какав је "Козије уши", врло брзо је нашао пут до публике. Многи се препознају у улози Стојанке коју играм. Са њом се идентификују не само жене мојих година, него и сви који воде свакодневне животне борбе. Људима се допала доброта и истина, јер им то очигледно недостаје у новијим филмовима.
Овако популарна глумица Горица Поповић, иза које су године преданог рада и колекција значајних награда, "правда" ново признање, награду за најбољу женску улогу "Мира Ступица".
Глумица која се остварила у позоришту и у свијету седме умјетности велики повратак на филмско платно означила је улогом Стојанке у остварењу "Козије уши", који је по сценарију Владиславе Војновић режирао Марко Костић. Њена глумачка креација допала се и жирију 46. филмског фестивала "Софест" у Сопоту па је ова глумица постала прва добитница награде насловљене именом легенде српског глумишта.
- Реч је о филму који је жанровски тако необичан, јер у себи има елементе мелодраме, трилера, комедије и веома је непретенциозан. Моја улога је сјајно написана, сложена, а такве су ретке данас у нашој кинематографији. Јако ми је драго што је наш труд награђен, јер ову награду схватам као признање целокупној екипи - каже Поповићева.
Радује је што је публика на свим пројекцијама одлично реаговала на филм.
- Свуда су нас људи дивно прихватили. И на премијери у Центру "Сава" и у Цириху у Швајцарској, али и у мањим местима у Србији. Посебно сам срећна што награда носи име Мире Ступице, наше велике глумице коју сам познавала и са којом сам сарађивала - прича глумица која у филму "Козије уши" игра жену која је остала са унуцима у Србији.
Стојанку је живот стицајем околности још давне 1968. вратио из града и са студија у родно село, у Банат. Сада, у својим шездесетим годинама, одгаја унуке, четрнаестогодишњу Софију и осмогодишњег Стевана чији родитељи раде у иностранству. Иако рођена на селу, ова јунакиња се не уклапа у типичан сеоски миље па њен карактер у судару са средином у којој живи даје много повода за смијех.
- Са њом се идентификују људи чији чланови породице живе у иностранству. Али не само због тога, него и због важних ствари на које нас овај филм подсећа - примјећује Поповићева.
Подсјећа да дуго није играла неку тако велику улогу на филму, тако да јој је ово био велики изазов.
- Многи памте Дару из "Бољег живота" или кнегињу Милицу из "Боја на Косову, али ево сада једне жене која је јако занимљива и има врло чудну биографију - рекла је Поповићева.
Нове представе
- На "Стеријином позорју" ван конкуренције извели смо представу "Моја ти" где играм са Светланом Бојковић, Тањом Бошковић, Софијом Јуричан и Иваном Михаиловићем. Реч је о врло интересантној причи која се допала публици и имаћемо премијеру у "Атељеу 212" у септембру. Режирала је млада редитељка из Лондона Саша Милавић-Дејвис. Један леп текст радићу са колегом Пеђом Стојановићем, занимљив комад са два лица, зове се "Тетка Цвета" и верујем да ћемо са њим много да путујемо - каже Горица Поповић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
