Горица Поповић за Глас Српске: Јунаке Бољег живота данас тражимо свијећом

Александра Глишић
Горица Поповић за Глас Српске: Јунаке Бољег живота данас тражимо свијећом

Београд - Спремам се за прославу лепог јубилеја. Крајем децембра на сцени "Атељеа 212" биће четири извођења представе "Брод плови за Београд". Радујем се што ће комад који сам осмислила и режирала прославити 20. рођендан. Лепо је чути да људи управо уз ову представу прослављају празнике и то већ две деценије.

Овим ријечима глумица Горица Поповић, која већ неколико деценија стваралачку енергију једнако усмјерава према позоришту, филму и серијама, открива на шта је тренутно концентрисана.

Још се код публике и код глумачке екипе нису слегли утисци са премијере представе "Деца радости" Милене Марковић у којој ова глумица тумачи лик мајке младог пјесника.

- Реч је о мајци која није много разумела своју децу. Суштина приче је да ти родитељи нису схватали своје кћери и синове и нису могли да их прате у њиховим стремљењима и жељама - прича Поповићева о комаду који је режирала Снежана Тришић, а изведен је и на првом Јесењем позоришном фестивалу на Мокрој гори.

Истовремено, то је и слављеничка представа којом је "Атеље 212" прославио 60 година постојања.

- "Деца радости" окупљају велики ансамбл, пет младих глумаца и нас, старију екипу. Врло потресна представа са сјајним сонговима. Бави се рокенрол генерацијом људи који су осамдесетих и деведесетих година код нас стварали и углавном су, нажалост, умрли млади од дроге - каже глумица напомињући да прича прати младе из различитих породица.

И сам крај има трагичну ноту - родитељи дозивају своју дјецу која више нису међу живима.

- То је једна отрежњујућа представа, важна за све генерације. Потребни су нам такви комади у позоришту. Поготово у данашње време када имамо толико вршњачког насиља и поремећене критеријуме. Млади лутају не знајући којим путем да крену, па и одлазе из земље - сматра Поповићева.

Глумци, истиче, вјерују да позориште утиче на нове генерације.

- Имамо много младе публике. Надамо се да они, када изађу из позоришне сале, нешто науче, донесу добре одлуке и да им неке ствари постају јасније. То је она вечита нада код уметника да својом уметношћу могу да мењају свет - искрена је глумица која може да се похвали значајним признањима, а међу њима је и "Нушићева награда" за животно дјело глумцу комичару.

Ипак, када је ријеч о буџету за културу и стању у умјетности, сматра не нема мјеста за смијех.

- Код нас постоји тенденција да се за културу даје јако мало новца. Иде се на то да се смањи број запослених. Када нам се једно радно место испразни, по закону не можемо да примимо неког другог. То је можда добра ствар за чиновничке кругове, али за уметност није. Кад нам оде шеф рачуноводства, ми некога ангажујемо за хонорар иако он није упућен у пословање наше куће. Или глумац иде у пензију, а ми не можемо да запослимо сјајног младог колегу - каже Поповићева.

Свјесна је да људи радо гледају репризе ТВ серија у којима је играла прије неколико деценија.

- Када је снимана серија "Бољи живот", све је још било некако идеално, а ликови из ове приче имају неку чистоту и поштење. Сада бисмо морали да свећом тражимо такве људе - примјећује глумица која иза себе има бројне улоге.

Осим тога, њени ауторски пројекти су бројни: "Једва стече зета", "Ау, поплава", "Извол’те сличицу", "Госпођа Милихброт", "Звездарске звездице", а радила је костиме и сонгове за више представа.

Снимање помоћу штапа и канапа

- Младим глумцима није лако, тржиште се смањило. Они једноставно не могу да уђу у позоришта, да направе неки свој уметнички континуитет. Снима се помоћу штапа и канапа. Али они се боре и удружују, праве своје представе. У њих увек верујем, волим да се дружим са младима и да им помажем кад год и колико год могу - каже Горица Поповић.

Музичка каријера

Момци из групе "С времена на време" позвали су њу, Тању Бошковић и Биљану Драгутиновић да им се придруже. Чули су их како пјевају руске пјесме и позвали да замијене чланове који су отишли из групе. Пјевачка каријера се наставила након што је упознала Бору Ђорђевића и прешла у групу "Сунцокрети", а веома брзо им се придружила и Биља Крстић.

Послије распада групе "Сунцокрети" Бора је основао култну групу "Рибља чорба", а Горица је наставила да снима филмове. Већа ангажованост на филму значила је слабији рад у позоришту, али без обзира на новонасталу ситуацију, Горица је неколико година касније прешла у "Атеље 212".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана