Гордан Кичић, глумац, за “Глас Српске”: Баланс приватног и пословног је умјетност савременог живота

Илијана Божић
Гордан Кичић, глумац, за “Глас Српске”: Баланс приватног и пословног је умјетност савременог живота

Најважније је направити баланс између приватног и пословног, да имате времена и за једно и за друго. Међутим, то је уметност у савременом животу, да не запоставите приватни живот, а ни посао.

Казао је то глумац, продуцент и режисер Гордан Кичић за “Глас Српске” говорећи о животним изазовима и новој сезони серије “Мама и тата се играју рата”, која ће на малим екранима бити емитована на јесен.

- Када успем да направим тај баланс, то ме чини веома срећним - додао је Кичић.

ГЛАС: Ускоро ћемо гледати другу сезону серије “Мама и тата се играју рата”. О каквим заплетима и новинама је ријеч? 

КИЧИЋ: Прича креће три године после краја прве сезоне, тако да Вељка Радисављевића затичемо на Камчатки. Он је тамо наставио да снима, али на самом почетку се дешава један догађај, који нећу да откривам, и онда паралелно сазнајемо шта се све дешавало са осталим јунацима у протекле три године. Вида је порасла, Ћуфта и Милена живе заједно, Јадранка је у новој ситуацији са Дејаном. Имамо и нове јунаке, Жарка Радисављевића, Вељковог оца, којег игра Радоје Чупић, те колегиницу у Јадранкиној канцеларији коју игра Амила Терзимехић. Ту је и Мартин Бермосер, глумац из Аустрије, који игра редитеља и канадска глумица Мерцедес де ла Круз. Остала је цела екипа из прве сезоне, тако да ће бити занимљиво.

ГЛАС: Које је главно питање са којим се ликови суочавају?

КИЧИЋ: Главно питање у овој сезони је да ли су сви они добили оно што су желели. Јесу ли срећни с тим што су остварили у протекле три или четири године од када смо их оставили.

ГЛАС: Није ли то можда усуд који нас прати, да се онда кад остваримо жељени циљ запитамо да ли је то оно што смо хтјели?

КИЧИЋ: Па јесте, постоје та нека питања која сам постављао свим јунацима ове серије. Да ли су њихови животни избори тачни, да ли су задовољни њима. Та питања сви у животу с времена на време, неко ређе неко чешће себи постављају, а као креатор са писцима постављао сам их јунацима. Зато је ова серија допрла до много људи. Чини ми се да су схватили о чему је реч, јер су то дилеме пред које се доводе обични људи, па су се зато и повезивали са нашим јунацима.

ГЛАС: Је ли Вељко коначно сазрео, је ли успио да схвати важност породице и пријатељства?

КИЧИЋ: Друга сезона постоји из тог разлога, зато што нико не успе до краја себи то да објасни. Сви на неки начин, транспарентно или не, праве исте грешке које су радили у прошлости, али зато су нам и занимљиви.

ГЛАС: Ваш филм “Реална прича” је донио сјајну причу о родитељству и односу супружника данас. Живимо брзим животом, намеће нам се много обавеза и разних садржаја који нам одвлаче пажњу. Јесмо ли се у том свијету свега изгубили? Јесмо ли заборавили праве вриједности и оно што је најважније - дијете?

КИЧИЋ: Родитељство је у данашњем тренутку, чини ми се, компликованије и изазовније него у доба када смо ми одрастали. У данашње време много тога је присутно, деца се сусрећу са новим изазовима које ми нисмо имали у младости, јер дигитална технологија и све друго прилично оптерећују и доносе ново светло у њихове животе. Истовремено, то су нове ствари за нас. Они одрастају с тим, другачије су перспективе и пуно је изазова. Чини ми се да су паметнији и присутнији у вези са свим проблемима. Деца су увек деца, али промениле су се околности, тако да наша пажња као родитеља мора да буде другачија од оне коју смо ми научили када смо били мали. И ми на неки начин растемо и сазревамо са децом. Ово није једноставно питање, јер много изазова има у савременом родитељству.

ГЛАС: Чини нам се да су дјеца зрелија, али и да се бракови брзо склапају и поништавају?

КИЧИЋ: Можда је то и добро. Не постоји та нека општа истина и опште упутство за вођење савременог живота. Мислим да то људи сами осећају. Можда се до неких ствари данас брже долази, до неких проблема и односа који можда могу да се исправе, а можда и не могу. Можда су људи постали размаженији и себичнији. Има ту много социолошких и психолошких питања о којима можемо да разговарамо, али с друге стране, као неко ко је радио ту целу ствар, хтео сам да узмем све у обзир и да испричам причу кроз једну духовиту призму, али искрену и реалну, да све те ситуације и односи имају везе са садашњим тренутком. Чини ми се да смо у томе успели и у другој сезони, водили смо се истим кључем као и у првој.

ГЛАС: У посљедње вријеме смо примијетили да након премијерног извођења филмова убрзо долазе серије уз њих. Је ли то неки нови тренд или су други разлози узрок томе?

КИЧИЋ: Право да вам кажем, ситуација у вези са нашим филмом и серијом је била једноставна. Прво смо имали сценарио за играни филм и онда смо добили средства на конкурсу Филмског центра. Били смо сигурни да ћемо снимити филм, међутим, пошто новца никад није довољно, размишљао сам како можемо да извучемо више из ове приче и ликова, на којима сам провео много времена са Владом Симићем, писцем филма и првих пет епизода серије. Онда се прича отворила да би то могла да буде и играна серија, па смо то понудили РТС-у. Њима се то допало и тако је дошло до прављења и филма и серије.

ГЛАС: У протеклом периоду се много снимало на различите теме, али шта би нас ново у жанровском погледу могло заинтригирати?

КИЧИЋ: Чини ми се да је то добро питање. Ми смо једна од ретких серија која се бави савременим тренутком породице и пријатеља. Што се тиче жанра, то је комедија која се коси са драмом, тако да је та нека драмедија жанр који се појавио пре петнаестак година у свету и то је нешто чега код нас нема. Ова серија није ни чиста комедија ни драма и мислим да смо ми једини који имамо такав производ и драго ми је због тога.

ГЛАС: Можемо ли очекивати неки нови филм у Вашој режији?

КИЧИЋ: Развијам један пројекат који бих волео и да режирам. Спремам и серију, чије ће снимање почети средином маја и током лета.

ГЛАС: Пред васкршњим смо празницима, шта бисте могли да поручите нашим читаоцима?

КИЧИЋ: Желим им много здравља, среће и радости коју ће делити са најближима. Да будемо толерантни и духовно позитивни. То је свима потребно.

Руска култура

ГЛАС: Тренутно смо свједоци бојкота руске културе. Како гледате на то?

КИЧИЋ: Увек је тога било, да уметност испашта због политике, и не само уметност, него и спорт. То је један савремени тренд који је општеприсутан, то је савремена тековина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана