Горан Врачар о новој збирци поезије Исповест лудака: Стање духа исписано стиховима
Источно Сарајево - Све што напишем углавном је или тренутно стање духа или реакција на неки тренутак у времену или друштву.
За љубавну поезију је битно бити емотивац и враћати се у неке дане младости која је далеко иза мене, те поново проживјети старе, већ прежаљене и неке недоживљене љубави, док је за ангажовану поезију, потребно бити добро продрман постојећим стањем у друштву, држави и систему.
Овим ријечима за "Глас Српске" почео је причу књижевник из Источног Сарајева, Горан Врачар чија је нова збирка пјесама, "Исповест лудака", ових дана удахнула књижевни ваздух у издању Матичне библиотеке Источно Сарајево.
Под корицама ове књиге, каже Врачар, налазе се и неки стихови који су већ објављивани у претходним збиркама, па "Исповест лудака" на неки начин представља "мјешавину старог и новог Горана".
- Кад кажем новог онда мислим на пјесме писане у неколико претходних година, а не у смислу неког новог ја. Послије двије књиге издате у Заводу за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево, књизи поетских прича и другој гдје сам експериментисао са слободним стихом, овај пут, вратио сам се мојој омиљеној форми, рими - истиче Врачар.
Сматра да је улога писаца да критикују и позитивно и негативно, оно што виде око себе, оно што живе и оно што чини један период у којем стварају.
- Ако таква пјесма додирне људе и наведе их да, бар на тренутак, размисле о свом мјесту у времену као и о самом времену у којем се налазе, онда је циљ постигнут. Наравно, ако ме пјесме које пишем надживе и буду некоме показатељ грешака почињених на рачун и у име мог народа, онда ће сав овај труд који улажем у писање добити свој смисао. Ако не, бар сам покушао - прича аутор неколико збирки поезије.
Вријеме у којем живимо, додаје Врачар, препуно је тема о којима се може писати.
- Без обзира на то, чини ми се да су писци углавном окренути сами себи и да полако губе улогу просвјетитеља, који су позвани да критикују, освијесте или бар укажу на грешке којих је безброј а које умногоме утичу на живот обичног човјека, дакле мене, моје породице, пријатеља и кога све не - рекао је Врачар.
Нужно је, наглашава ангажовати се на преиспитивању живота и система у којем живимо, а који нас годинама, сатире и претвара у робове политичких партија и игара.
- Писци су и позвани и дужни да о томе наглас проговоре па макар њихов глас и није јак ни довољан да нешто промијени. Надам се да ће неко некад негдје, схватити да су неке од мојих пјесама крик умирућег на самртној постељи и да је вријеме да се окренемо оном човјеку који је битан само једном у двије године када стоји наспрам гласачке кутије - закључио је књижевник.
Промоција књиге у Бањалуци
- Искрено се надам да ћу у октобру, након ове предизборне галаме и изборне ћутње, те сумирања успјеха и пораза одржати једно вече поезије у нашем главном граду и представити свој рад први пут публици у Бањалуци. Долазе тешка времена па хајде да их барем сачекамо с пјесмом.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
