Горан Бреговић: Ја сам један од љепших ратних профитера

Компоновао је виолински концерт, за класичну, клезмер и оријенталну виолину и симфонијски оркестар. И након Париза, гдје га је извео први пут у јуну 2016. и Брисела, гдје га је извео на фестивалу Балкан Трафик, Бреговић планира да крене на турнеју.

Бреговић је у животној форми и зато што коначно успијева да паралелно одржи и Бијело дугме у концертном животу и компонује и изводи нова дијела као што је "Три писма из Сарајева". О концертима с Дугметом, односно с Аленом Исламовићем и Младеном Војичићем Тифом (али не и Жељком Бебеком, који у томе не учествује), Бреговић каже:

"Ужелио сам се некако. Тешко је то објаснити зашто, али сам се ужелио. Онда успут откријем да заправо сви воле то Бијело дугме. Без обзира на то колико смо се свађали и колико једни друге не подносимо, постоји увијек нека музика коју волимо да пјевамо заједно. Онда ми је драго што сам и ја написао нешто од те музике, која нам је заједничка".

О чему је ријеч у пројекту "Три писма из Сарајева"?

Виолински концерт под тим називом рађен је као, како каже, "поруџбина", по наруџби за извођење у базилици Сент Денис у Паризу, а Бреговић има три виолине у три манира у којима се тај инструмент свира у различитим религијама: класичном, како је свирају хришћани, клезмер како је свирају Јевреји, и оријенталном како је свирају муслимани. Сарајево је ту као балкански Јерусалим, у којем су те три вјере историјски присутне, али Сарајево је у наслову и због још једне метафоре.

"Сарајево није више само име за град, оно је метафора за ово вријеме: данас смо комшије, сутра пуцамо једни на друге. Живимо данас у таквом свијету, а први смо га пут препознали у Сарајеву", каже Бреговић. У Бриселу су три виолине свирали Мирјана Нешковић из Србије, Зиед Зоуари из Туниса и Гершон Лизерсон из Израела, праћени Бриселским симфонијским оркестром под диригентском палицом Давида Навара Туреса и праћени, наравно, Бреговићевим Оркестром за вјенчања и сахране.

У септембру ове године би, каже Бреговић, требало коначно да изађе и нови албум "Три писма из Сарајева", али ће бити другачији од концертног извођења. На албуму ће бити пјесме које је Бреговић писао за једног арапског, једног израелског пјевача и једну шпанску пјевачицу, али пјесме које су, како каже, комуникативније, док је "овај концерт компликованији, озбиљнији".

"Ово је живот који сам сањао. Лепо је бити окружен талентованим људима, као вечерас. Лијеп је живот", каже он.

Бреговић и даље воли да свира увијек и свуда.

"Путујем по свијету и представљам, не баш на телевизији, него као старински композитор који старински представља своју музику. Зато моје плоче и излазе једном у три-четири године јер таман толико треба да обиђем свијет. Да стигнем од Аргентине до Сибира, од Исланда до Аустралије. То траје. И тако се видим до не знам кад", закључује.

Присјећа се како му је нека жена гледала у длан док је био на врхунцу славе Бијелог дугмета. И прорекла му је велику каријеру.

"Тек послије тога ме је кренуло. Тек послије рата. Због рата сам био присиљен да донесем одлуке које су ми покренуле живот још једном од почетка. А то, да сам морао да кренем испочетка два пута, вјеројатно је било најбоље што ми се догодило у животу. На жалост, због рата, али тако је. Некако сам профитирао од рата. Ја сам један од љепших ратних профитера", говори Бреговић.

За вријеме рата био је у избјеглиштву у Паризу, али прије неколико година вратио се у Сарајево, гдје данас има пребивалиште и гдје плаћа порез. Но, много времена проводи у Београду, гдје ради, компонује и ствара у свом, како га он назива, атељеу.

Са новинаром "Вечерњег", три дана прије предсједничких избора у Француској, разговарао је и о томе колико се та земља промјенила.

"Француска је увијек била земља у коју су бјежали мигранти. Рецимо, сјећам се да сам се ја дружио с ћерком Резе Пахлавија који је избјегао из Ирана. Данас имам осјећај да постоји хистеричан однос према овим (избјеглицама и мигрантима) који долазе из тог угроженог свијета у Европу. То је некако антиисторијски начин мишљења јер како би изгледао свијет да није било миграната? Ко би јео пицу данас у цијелом свијету? Или, бисмо ли имали Мацинтосх компјутере да Џобсов тата није из Сирије дошао… Тако да је ово, према мом мишљењу, само један мали, брзи рефлекс који мора нестати јер је антиисторијски. Ми ову цивилизацију дугујемо миграцијама", каже Бреговић.

У Француској данас живе његове ћерке, од којих је најстарија умјетница која управо завршава академију. Какав је Горан Бреговић као отац?

"Вјеројатно неко ко нема дјецу никад не направи тај трансфер егоизма на одрасли егоизам, него остаје на неком дјетињастом егоизму. Јер, с дјецом вам се направи неки трансфер на неку другу врсту егоизма. Мислите на дјецу, не само на себе. И то је можда најважнија биолошка промјена у човјековом животу", каже Бреговић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.