Годишњица рођења Џ. Р. Р. Толкина
На данашњи дан 1892. године рођен је британски писац, пјесник и филолог Џон Роналд Рејел Толкин, родоначелник жанра епске фантастике. Џ. Р. Р. Толкин је рођен у Блумфонтејну, у данашњој Јужној Африци.
Најпознатији по Средњој земљи и романима "Хобит", трилогији "Господар Прстенова" и постхумно објављеном "Силмарилиону", Толкин, професор на Оксфорду, бавио се и историјом језика и језицима древних народа и њиховом митологијом што је имало великог утицаја на његова дјела.
Један је од ријетких писаца који су у оквиру свог дјела осмислили готово читаве језике.
Прво дјело му је био превод староенглеског епа "Беовулф", али је тек "Хобит", написан за Толкинову дјецу неколико година раније, а објављен 1937, постао довољно популаран да је издавач затражио наставак.
Тај наставак био је "Господар Прстенова", писан са прекидима од 1937. до 1949. Објављиван је као трилогија од 1954. до 1956. и продат у преко 150 милиона примјерака.
Кроз године писања, Толкину је велику подршку пружао најбољи пријатељ Клајв Стејплс Луис, писац и аутор серијала "Љетописи Нарније", који га је и номиновао за Нобелову награду за књижевност 1961.
За живота је објавио још неколико дјела за децу, попут "Ковача из Великог Вутона" и "Фармера Гила од Бута", као и више дјела из области литерарне теорије.
Приче о древној историји Средње земље којима се стално враћао али су их издавачи константно одбијали није успио да објави.
Оне су се појавиле тек 1977, четири године после Толкинове смрти, као "Силмарилион". Њега је уредио Толкинов син Кристофер уз помоћ писца Гаја Гевријела Кеја.
Сенке прича о епском и на пропаст осуђеном рату Вилењака и Људи против Великог Непријатеља су се могле назрети и у "Хобиту" и у "Господару прстенова". "Силмарилион" је добио награду за најбољу књигу фантастике 1978.
Кристофер Толкин је наставио да објављује недовршене приче свог оца.
Најпре су се појавиле "Недовршене приче о Нуменору и Средњој земљи" 1980, да би у периоду од 1983. до 1996. у 12 томова објавио "Хисторy оф Миддле-еартх", у којима је сакупио све радне нацрте и приче које нису ушле у објављене романе.
После 2000. су издата "Деца Хуринова", проширење једне од прича из "Силмарилиона", старонемачки мит "Легенд оф Сигурд анд Гудрун", артуријански "Фалл оф Артхур", "Сторy оф Цуллерво" на основу финске поеме из 19 века, и раније ове године "Берен анд Лутхиен", такође прича из "Силмарилиона" о љубави која побеђује смрт.
Имена Берен и Лутјена су уклесана и на надгробном споменику Толкина и његове жене Едит, која је била инспирација за лик најљепше виле.
На основу "Господара Прстенова" и "Хобита" су снимљене и филмске блокбастер трилогије у режији Питера Џексона. "Господар Прстенова" је награђен бројним Оскарима.
Случајношћу или не, година Толкинове смрти, 1973, представља број Великих Прстенова говорен уназад.
Учествовао је у бици на Соми у Првом светском рату, али је убрзо због лошег здравља склоњен са фронта и распоређен на дужности у Енглеској, када је и почео да пише. Највећи део живота је био професор на Оксфорду.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
