Глумица Весна Чипчић: Осредњост царује, народ не живи, него животари

Александра Глишић
Глумица Весна Чипчић: Осредњост царује, народ не живи, него животари

Београд - По природи сам мирољубива, хуманиста. Улога у представи "Тероризам" је велики изазов и нешто што до сада нисам играла на сцени, па самим тим и занимљиво искуство. Па још када сам је зачинила духовитим моментима, кренула сам да уживам на сцени.

Овим ријечима популарна глумица Весна Чипчић за "Глас Српске" почиње причу о новој улози у комаду Владимира и Олега Пресњакова, који је прошлог мјесеца постао дио репертоара Београдског драмског позоришта. У представи редитељке Снежане Тришић припала јој је улога жене која је дуго и упорно тровала свог мужа.

- У самом почетку овог процеса имала сам неодољиву потребу да одбраним, оправдам тај лик. Поверовала сам да је њен живот у тој породици био паклено тежак и да је то био једини начин борбе да се одбрани и спасе живу главу, јер другу заштиту није имала. Правдала сам је и бранила. Но током рада схватила сам да би тако одиграна улога заправо био чист промашај у односу на тему којом се комад бави - испричала је глумица која из себе има бројне позоришне и филмске улоге.

Тумачење новог лика било је доста захтјевно, али задовољна је крајњим исходом.

- Повод за тровање јесте терор који је жена свакодневно доживљавала, али њен одговор био је крајње суров и једини могући. Напомињем да се не ради о болесној, поремећеној личности, већ особи која истински верује да је само отров решење њених мука и проблема. Кад сам то успела да преломим у себи, решила сам свој задатак - открила је Чипчићева.

Глумица која може да се похвали богатом лепезом ликова које је одиграла, велики успјех постигла је са монодрамом "Оскар и мама Роз". Текст Ерика Емануела Шмита режирао је Небојша Брадић, а Чипчићева је за ову улогу добила "Златну колајну" на Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну.

- Ова монодрама је за мене посебна. Рударски посао. Можда баш због тога толико уживам док сам на сцени. За све што се добро и лоше деси одговарам искључиво сама. Волим ту врсту изазова и одговорности. Зато скупа тако дуго и трајемо - признаје глумица, која више од десет година наступа са овом представом, а на мапу својих гостовања уписала је Њујорк, Чикаго, Женеву.

Иако вриједно ради и игра у више представа, сматра да је "статус глумаца у ово данашње време поприлично незавидан, тужан и јадан".

- То и јесте пре свега разлог незадовољства и апатије. Да, тешко је време и околности у којима живимо, али се понекад питам откуд и ови резултати које остварујемо уз толику небригу и немар. Ми готово да немамо основно оруђе за рад. Радимо помоћу штапа и канапа - каже Чипчићева.

Главног кривца не види искључиво у другима, него и у људима који се баве овим послом.

- И ми сами уметници добрим делом заслужни смо за такав статус у друштву. Нисмо довољно добро организовани, несложни смо, а многи и незаинтересовани. Незаштићени смо и без озбиљно организованог синдиката свог струковног удружења. То нам нико до нас самих није крив. Жалосно је што остављамо овим младим нараштајима тако нездрав терен - оцијенила је глумица повлачећи паралелу између цјелокупног друштва и стања у умјетности.

Признаје да би јој било тешко набројати све лоше ствари које је са собом донио 21. вијек.

- Осредњост царује. Народ не живи, него животари. Идоли младима постају антихероји. Материјално је, нажалост битније, од духовног. Непоштовање правих ауторитета. Тај тектонски поремећај и замена тезе чини да се људи вредни пажње повлаче у осаму и остављају простор незналицама и манипулаторима. У тако смутном времену заиста је тешко снаћи се - каже Чипчићева, која осим у глуми своју креативност више од 30 године изражава и у сликарству.

Најчешћи мотив на сликама су кловнови, а њене ликовне приче биле су и пред публиком у Амстердаму.

- Кловнови су пре свега непрегледан простор и терен за маштање. Моја осама и мој мир. Тај ватромет боја јесте део моје природе. Нико од њих не плаче. Ведри су, насмејани и разиграни. Воле живот и радују му се. Лепо се осећам у њиховом друштву и сматрам привилегијом сваки тренутак проведен са њима - испричала је Чипчићева.

"Врућ ветар"  као бајка

Велику популарност Весна Чипчић дугује улози Весне Шурдиловић у ТВ серији "Врућ ветар" из 1980. године. Са ове дистанце тај период јој изгледа идилично.

- Бајка. Лепи сан. Квалитетно и срећно време. Радило се озбиљно у миру и натенане. Па ваљда је и то потврда дугог века тог наслова - каже Чипчићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана