Глумица Тања Бошковић за Глас Српске: Кад публика проговори, критичари могу да ћуте

Ово је главни утисак који је званично пензионисана глумица Тања Бошковић понијела послије првог извођења комада Ингмара Бергмана, редитељски скројеног по мјери Јагоша Марковића.

Када један од најспјешнијих редитеља на простору бивше Југославије одлучи да се позабави драмом једног од највећих редитељских имена у историји кинематографије, настане позоришна магија каква се ријетко виђа. И то под ведрим небом поред Јадранског мора, на "Вјештици" - новој сцени Будва град театра.    

Глумица која деценијама шармира публику изузетним креацијама ликова на филму, ТВ серијама и позоришту открила је за наш лист како је комад по коме је Бергман снимио и истоимени филм обасјао будванску ривијеру. 

- Ово је била сасвим посебна премијера, ми смо прва екипа која је извела представу на новој сцени, на отвореном простору. Акустика је била фантастична, мајстори тона и светла урадили су изузетан посао и треба им одати посебну захвалност. Целокупна атмосфера сјајна, а ја сам била потпуно усхићена публиком која је доживела катарзу на крају представе - испричала је глумица.

Није крила одушевљење послије извођења представе у којој, према сопственом признању, има најкомплекснију улогу у каријери.

- До сада нисам играла ниједан Бергманов текст, истина и нема их много за позориште, али лик Шарлоте је најдубљи и најозбиљнији у мом опусу. Имала сам огромну помоћ редитеља и изузетну сарадњу са остатком глумачке екипе. Први пут ми је директан партнер била Бранка Шелић, изузетна и озбиљна глумица из које просто извире таленат - каже Бошковићева, чији је задатак да удахне душу Шарлот, признатој концертној пијанисткињи која први пут за седам година долази у посјету својој кћерки Еви (Бранка Шелић). 

Њихова заједничка љубав и бол је Шарлотина старија кћерка Хелена (Јелена Петровић), која је хендикепирана и комуницира само неартикулисаним звуцима. Прича о породичној несрећи ганула је публику. 

- Некада бисте помислили да је то један херметичан комад који ће интересовати само људе из света позоришта. Међутим, публика је доживела катарзу. Возач аутобуса који нас је возио са сузама у очима говорио је о ономе што му је представа учинила. Чак је одржао мали говор у вожњи, о односу родитеља и деце. То је довољно да схватимо да смо допрли до оних који су нас гледали - прокоментарисала је глумица.    

Поносна је што су онима који су сумњали у успјех "Јесење сонате" одржали лекцију.

- Сви су се у почетку питали како Бергман, па још на отвореном и зашто у Будви? А онда се испоставило да је то био прави пут и погодак у мету јер је универзална прича о породичним односима очигледно имала озбиљан одјек - истиче Бошковићева, напомињући да се сарадња београдског "Атељеа 212" и Будва Град театра показала као изузетно успјешна. 

Гостовања

- У Србији не постоји готово ниједно место где нисам играла, а у Републику Српску увек долазим са највећим задовољством. Сигурна сам да ће и за "Јесењу сонату", као и за "Примадоне", чија је премијера била пре месец, бити места и у Српској. Свуда има публике за те универзалне, озбиљне приче - каже Тања Бошковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.