Глумица Наташа Нинковић за Глас Српске: Усамљеност и депресија свакодневно зло овог доба

Глумци, исконски предани свом позиву, вриједно су радили на снимању, а затим указали поштовање публици и са својом филмском причом путовали из града у град на премијере. То су идеалне прилике да се поклоне људима чији им аплаузи најчешће нацртају круне изнад глава и дају потврду да су у тешким временима за културу успјели да побиједе. Почетком мјесеца били су и у Бањалуци, али, нажалост, Наташа Нинковић није била присутна. Међутим, када је дошло вријеме да мало одмори и, како каже, ужива у плодовима претходног рада, радо је о филму, стању у култури и новим улогама говорила за "Глас Српске".

Почетком фебруара у позоришту почиње да ради дуго очекивани стих - Шекспира, а до тада поред "Стада", публика има прилику да је гледа и у серији "Убице мог оца" која је по квалитету поставила нове стандарде на нашим просторима.

На питање колико је тешко бити умјетник у 21. вијеку или је то увијек једнако тешко, одговорила је да умјетнику никад није било лако.

- Не знам ни колико можемо да причамо о истинској уметности јер је има јако мало, просто, ретко се деси. Јако ми је жао што се за културна дешавања не одваја довољно. То је системска одлука једне земље и не може се урадити одједном, а посебно не на лошој основи формираној на јефтиним ТВ форматима - истиче Нинковићева.

Ријалити програме, како каже, тај воајерски моменат код људи, не разумије и истински га се ужасава.

- Оно што једино могу, а то је да се у мојој кући то не гледа, па чак ни из оног разлога "само да видим шта је то". Успела сам клинце сачувати од тих глупости, и да не знају ниједног учесника, да су равнодушни према тим појавама - наглашава једна од најљепших српских глумица.

Водећи се једном од животних истина, да вријеме увијек покаже шта је учињено, и Нинковићева сматра да ћемо посљедице заборављања правих вриједности тек осјетити.

- Свесна сам да се све променило, да су млађе генерације више окренуте ка брзини, површности, форми, али зато је усамљеност и депресија свакодневно зло овог доба - сматра глумица.

Надовезујући се на причу "Стада" у којој сценариста Небојша Ромчевић говори о глумцима, њиховом приватном животу, неизљечивом ентузијазму, спремности на ризик, компромис и сваку жртву само да би направили своје умјетничко дјело, а који у дубљем слоју, заправо, говори о данашњем друштву, осврнула се на лик Миле који је оживјела у овој филмској причи.

- Радећи лик Миле, пре свега сам желела да нађем узрок њеног незадовољства због којег она вуче погрешне потезе или бар не много мудре, дакле, да је одбраним - наставља причу Нинковићева.

Трудила се, како каже, да од ње направи жену са свим својим слабостима, али и топлином и жељом да се за нешто може ухватити у свом животу.

- Криза средњих година, неиспуњеност на послу, неиспуњеност код куће, борба за егзистенцију људе доводе у разне заблуде, гледајући са стране, комичне. Битно ми је да публика, поред тога што јој се насмеје, осети и неку емпатију према њој, као и према свима нама. Изненађена сам колико се публика идентификује са нама и, наравно, срећна - поносна је глумица.

Глумачке трансформације

Из лика Миле "ускочила" је у лик Наталије у серији "Убице мог оца" коју је режирао Предраг Антонијевић.

- "Убице мог оца" су заиста одлична серија, која има фантастичну гледаност и то заслужује. Један други жанр, испоштован максимално колико је могуће у нашим условима. Уживала сам у поновној сарадњи са Гагом, нас двоје се одлично разумемо. Када смо кренули у снимање и када сам се препустила, Наталију, која пати од биполарног поремећаја, мислим да сам добро изнела у глумачком смислу. Пријају ми понекад улоге које од мене траже и менталну и физичку трансформацију - испричала је Наташа Нинковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.