Глумица Наташа Иванчевић: Породични проблеми су увијек актуелни

Испричала је ово за "Глас Српске" глумица, препознатљива по невјероватној моћи трансформације и својим упечатљивим улогама, Наташа Иванчевић која ће вечерас по стоти пут на сцени Народног позоришта Републике Српске, оживјети лик Але у најдуговјечнијем комаду националног театра "Кокошка".

Комедију Николаја Владимировича Кољаде прије петнаест година не велику сцену поставио је редитељ Предраг Штрбац и све то вријеме у позоришној сали уигран ансамбл, аплаузи и смијех не дозвољавају овој необично-обичној људској причи да се угаси. То је један од оних комада у којем главни глумац, у овом случају Наташа, на сцени оставља и посљедњи атом снаге и онај најчистији дио себе на позорници, јер сцене тако захтијевају.  Често чујемо да је вријеме релативан појам, па се у оном моменту када нешто чекамо успори, тако и глумци, увијек чекају своју улогу, тренутак када ће изаћи на сцену.

- Не могу да вјерујем да је прошло толико година, можда би било и 200 извођења да није било неких околности због којих неки од глумаца нису могли да играју - додаје Наташа.

И послије толико година, сигурна је у једно, да је сам процес грађења представе био пресудан да представа остане актуелна.

- Публика готово увијек реагује на истим мјестима. Размишљала сам припремајући се за овај разговор да ли је тема отрцана, али није. Породични проблеми су увијек актуелни, преваре, разрјешења су нешто што нас окружује и дан-данас више него прије - сматра глумица.

Наташа је кроз смијех испричала, да је дан пред јубиларно извођење замолила гардеробере да јој спусте костим, да види колико се промијенила.

- Некако ми је и то оптерећење, да сам знала да ће се та представа играти толико пута, не знам да ли бих прихватила улогу, стварно ми је физички напорна. Гардеробери увијек то истичу, да барем костим нисам промијенила петнаест година. Шта мислите како одолијевам храни. Мука ми је када помислим "Кокошка" - значи не могу јести - нашалила се Ивачевићева.

Присјетила се и догађаја пред саму премијеру.

- Напорно је било радити на овој представи. Пред саму премијеру десило ми се да ми је кичма блокирала и то прво извођење одгођено је за седам дана. Можете мислити колико ми је сад напорно послије петнаест година са болесном кичмом то да играм - испричала је Наташа.

Рад на овом комаду, донио је и нову сарадњу, Наташа је тада први пут сарађивала са редитељем Пеђом Штрпцем.

- Слабо смо се познавали. Он је инсистирао на неким стварима и ја сам мислила: "Па ја знам то да одиграм". Тражио је да се то сто посто одигра на свакој проби као на премијери, зато ми и јесте кичма отказала пред саму премијеру, али то се показало као једино тачно. Не можеш да знаш да ли је рјешење добро ако га не пробаш, онако сто посто. Касније када смо радили било је много лакше, јер је знао да ја то могу, мало ме оставио по страни, и говорио: "Чувајмо Наташу требаће нам још" - казала је она.

Упозорење на стварност

- Осим што позориште има улогу да забави, има улогу да упозори на стварност која нас окружује.  Ипак је жива ријеч оно што је најјаче. Ми морамо да укажемо на проблеме који нас окружују, али ако неко оде са знаком питања послије одигране представе и то је добро. Добро је што публике има. Била сам недавно и на премијери у "Јазавцу" и видјела да има публике, можда је мало позоришта, јер не може национално позориште да задовољи баш све потребе и критеријуме - сматра Наташа Иванчевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.