Глумица Андријана Виденовић за Глас Српске: Умјетничка инспирација потекла са Козаре
Приједор - Од мог првог извођења поеме "Стојанка мајка Кнежопољка" прошло је најмање 40 година и сада је очигледно да сам довољно сазрела да са пуним покрићем могу да кажем ову песму, која је бескрајно узбудљива и захтевна. Са пијететом сам јој пришла и резултат и утисак је био такав да је изазвао невероватну реакцију и у публици и на сцени.
Рекла је ово у разговору за "Глас Српске" београдска глумица Андријана Виденовић која је била гост на 43. књижевним сусретима на Козари, а њено упечатљиво извођење поеме Скендера Куленовића публику на Мраковици оставило је у недоумици да ли да аплаудирају примјерено манифестацији или још много јаче.
Ова глумица, који многи препознају по улогама у серији "Варљиво лето", "Сиви дом", "Љубав и мржња" и другима, а чијој љепоти године дају праву боју, изјавила је да ни публика није могла да оцијени какав то аплауз треба да упути, тако да ни она није знала да ли на крају њеног извођења треба да се поклони.
- Ово је мени била премијера и ја сам се за ову, као и сваку своју позоришну премијеру веома озбиљно спремала. Никада раније нисам извела "Стојанку мајку Кнежопољку". Јесам раније покушала, као девојчица у петом разреду основне школе. Из читанке сам научила део који је био у њој и ишла чак и на такмичење с тим и била разочарана што нисам победила - истакла је Виденовићева.
Додала је да јој је тада глумац, који је био у жирију рекао: "Девојчице, ви сте дивни, али није ово за децу" и наравно, био је потпуно у праву.
Казала је да је сусретима на Козари одушевљена и да се у Приједору нашла по други пут.
- Овде сам први пу била пре неколико месеци када је Драган Јовановић Данилов имао представљање романа "Таласи београдског мора" и његове поезије. Већ годинама представљам његову поезију и њу најчешће говорим - рекла је Виденовићева.
Она је глуму дипломирала на Академији драмских уметности у Београду и била у класи, између осталих и са Олгом Одановић и Лидијом Вукићевић. Нема правог објашњења зашто глумица из те генерације мало има, па нема, а увијек су ту негдје.
- Не знам да ли је то судбина читаве једне генерација деведесетих, али је сигурно да су изгубљене наше најбоље године, у којима се, кошаркашким речником речено, "закуцава", јер смо ми завршиле академију 1985. године и таман смо кренуле да се размахнемо и онда се десило што се десило и одједном је пет-шест наших година нестало. Ја сам то време попунила оним што је можда и најважније, родила сам дете и почела да се бавим педагошким радом и то ми је прошло релативно неосетно - казала је Виденовићева.
Како је истакла ова глумица, чињеница је да је то што ријетко ради на телевизији и позоришту почиње да јој недостаје. Али будући да на Факултету уметности у Косовској Митровици предаје дикцију, педагошки рад је свакако испуњава.
- Глумом сви хоће да се баве, одувек је тако било. Имам студенте са разних страна. Долазе нам из Војводине, из Крагујевца, Ниша, Лесковца, Врања, па и Београда, ко не прође на тамошњој академији - рекла је Виденовићева.
Казала је да студенте учи да буду стрпљиви и да чекају неко своје вријеме.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
