Глумац Стеван Шербеџија о ауторском пројекту у ДИС позоришту: Сви у себи носимо језгро напетости

Александра Глишић
Глумац Стеван Шербеџија о ауторском пројекту у ДИС позоришту: Сви у себи носимо језгро напетости

Бањалука - Покушали смо кроз неколико сцена да се поиграмо са проблемима који нас тиште и муче. Свако од нас у себи има извесно језгро напетости, у односу на друштвену неправду, која је дубоко пустила коров и грана се из дана у дан.

Овако је глумац Стеван Шербеџија објаснио шта га је подстакло да направи ауторски пројекат "Језгро напетости", који ће вечерас заживјети на сцени Дома омладине у Бањалуци.

Премијера је најављена за 20.30 часова, а глумачко умијеће показаће Драгана Ћосић, Слободан Миљевић и Велимир Драгојевић, док Шербеџија потписује режију.

- Искрено очекујем од публике да препозна макар један свој животни трен у неком делу представе, у стиху или кадру. Главни циљ ми је био да публици буде занимљиво и узбудљиво - каже Шербеџија, чије су занимљиве глумачке креације Бањалучани гледали у више представа различитих театра.

Вођен идејом да многе ствари нису нимало сјајне у друштву у којем живимо, млади глумац одлучио је да неке од тих појава представи и на позоришним даскама. Посебну пажњу посветио је страху који спутава многе људе.

- Уплашени смо од новог, од промене, од здравог приступа животу, од моралних вредности; болујемо од провинцијализма, агресивности, глупости и огромне празнодуховне тврдоглавости. Све се врти у круг, искачу поједини да то покушају искоренити и променити, али брзо бивају угушени и враћени назад у исто коло, коло стерилности и лажног мира - сматра Шербеџија, чији је ауторски пројекат настао у продукцији бањалучког ДИС позоришта.

Свакодневно посматрајући људе и догађаје пронашао је много материјала за представу.

- Све постаје више битно него сам човек. У први план излазе људске мане, а не врлине. Погледајте и сами смо учесници у трачарском испијању кафа, стерилној физичкој активности, невероватном опијању и бежању од самих себе, брзим браковима који пуцају после неколико месеци. Људи углавном посежу за неким пороцима, мислећи да ће тако пронаћи утеху за своје бивствовање - примјећује глумац уз напомену да све то често доводи до депресије и анксиозности.

Истиче да су духовне вриједности потпуно занемарене.

- Људи се хране само споља, а духовно остају испражњени. Испада да је стварно злочин ако неко хоће да искрено воли, да помогне некоме у невољи... Јер дешава се да углавном неко каже: "Не мешај се, пусти то, све ће то бити добро, ко зна зашто је то тако" - указао је Шербеџија.

Радећи на "Језгру напетости" глумац се запитао какав ће свијет наслиједити генерације које тек долазе.

- Остављамо свет у којем преовладавају лаж, даме сумњивог морала, агресивна омладина, инстаграмисање и фејсбучење, у којем је нарушена физичка и психичка људска активност. То је свет људи који не желе да ризикују, који постају кукавице, победника је јако мало - каже аутор пројекта за који је плакат радио Младен Радовановић.

Недостатак љубави такође је уплетен у ову позоришну причу.

- Све мање бринемо за друге, постали смо себични, мало се дајемо. Наравно, на све то утиче новац, мобинг, буквално опстанак. Све се врти око новца и политике. Није све тако црно, али је актуелно то да се данашњи човек отуђио од самог себе и личног преиспитивања - увјерен је глумац, који се пита како можемо вољети друге ако не волимо себе.

Наводи могуће разлоге сиромаштва које влада на пољу емоција савременог човјека.

- Много људи има погрешну визију љубави и доста је неслушања, самим тим смо се претворили у машине које врте један исти производ на траци - закључио је Шербеџија.

Процес

- Процес рада је био напоран, али уједно и занимљив, мени је то увек важније него готов производ. Учили смо једни од других. Додуше, некад сам био баш напоран, јер сам хтео да извучем из њих оно најбоље. Било је ту и несугласица, али надам се да ће и актери бити пример другима, радили смо на томе да буду екипа која не зна за пораз - каже Стеван Шербеџија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана