Глумац Мики Манојловић за Глас Српске: Желио сам да подијелим све своје ставове и заблуде

Испричао је ово у разговору за "Глас Српске" велики српски глумац Предраг Мики Манојловић, чија се аутомонографија ових дана појавила у јавности, којој је он, како каже, само дао назив. Његов богат умјетнички опус, кроз мисли које је од 1979. до 2015. године дијелио са медијима и јавности заједно су издали Удружење драмских уметника, "Службени гласник" и "Вукотић медија".

Манојловић признаје да се плашио да ће и ова монографија имати субјективан поглед на човјека те да ће изгледати као породични албум, али на срећу то се није догодило.

- Све монографије су значајне, али понекад ми се чини да остају као споменари у школи у стилу "хајде, упиши ми се". Желео сам да тога не буде, већ само гомила изреченог, написаног јасног говора о свету у коме живим, како би онај који буде имао нерава да прочита, могао да се упозна са мном, са свим мојим заблудама које сам имао и које имам и данас, али то сам ја. Изнео сам целог себе пред публику, али питање је "А ко си ти?" - испричао је Манојловић.

Он је, како каже, дао и концепт издавачима, јер се пред њих ставио четрдесет година аудио, видео и штампаног материјала.

- Колико тога има схватио сам тек када ми је отац умро, јер сам код њега пронашао много уредно увезаних фасцикли. Он је скупљао много, много тога. Пресек кроз време, на српско-хрватском, словеначком и нешто мало на македонском језику. Квалитетног материјала било је хиљаду и нешто страница, што је превише и издавачи су то смањили, али Мања Вукотић није изменио ниједан зарез, само понеке наслове - казао је велики српски глумац.

Испод корица ове књиге записано је све што је Манојловић рекао о глуми, филму, позоришту, културним приликама, културним радницима, свјетским звијездама, љубави, пријатељству.

Манојловић је књигу промовисао на Фестивалу филмске режије у Лесковцу, а она је саставни дио глумачке награде за животно дјело "Добричин прстен", коју је Манојловић добио прије три године.

Ново признање за животно дјело стигло је такође прије неколико дана, али овај пут из француског града Нансија. Послије више од 70 одиграних улога у филмовима, више од четрдесетак у највећим позоришним комадима и на десетине у телевизијским серијама за које је добијао различита признања, у своју биографију уписао је и ову важну награду која му је уручена на Филмском фестивалу у Нансију. На овој филмској смотри приказано је 147 играних и документарних краткометражних филмова из свих бивших република Југославије.

- Нисам ни знао да ћу добити било шта, позвали су ме као почасног госта, пустили су два играна филма, "Дзипси Мадзик" Столета Попова и "Нека остане међу нама" Рајка Грлића, затим снимак представе, пажљиво монтиране "Ромео и Јулија" и мој документарни филм "Једначина са једном непознатом". Награда ме је јако обрадовала - казао је Манојловић.

Подсјетио је и да је "Једначина са једном непознатом" филм о мотивима, почетку рада и процесу представе "Ромео и Јулија", коју је створио заједно са одличним београдским и приштинским глумцима.

- Срби и Албанци су заједно направили креативни искорак, показну вежбу, да људи могу заједно да стварају, а не само да се формално договоре - исткао је он.

Дијалози са публиком послије пројекција, додаје, били су веома занимљиви.

- Пред пројекцију сам увек био кратак, нисам много причао, поздравио бих публику и чекао да се заврши приказивање филмова. Сви велики уводи пред нешто нису занимљиви и непотребни су. Било је људи који су разумели потпуно све - казао је Манојловић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.