Глумац Мики Манојловић за Глас Српске: Кроз Ромеа и Јулију гледам живот

Цвија Мркоњић
Глумац Мики Манојловић за Глас Српске: Кроз Ромеа и Јулију гледам живот

Бањалука - Разлози због којих сам изабрао "Ромеа и Јулију" су дубоко у мени, у мом васпитању и односу према људима и другим нацијама. Разлози су уткани у моје одрастање. Моји родитељи, који су ме створили су узрок. Разлози за настанак ове представе су у мојој људској природи и начину на који сагледавам живот.

Рекао је ово у разговору за "Глас Српске" редитељ и глумац Предраг Мики Манојловић, чија необично урађена представа "Ромео и Јулија", позната љубавна драма Виљема Шекспира, интерпретира кроз српско-албански сукоб и доживљава велики успјех на домаћој позоришној сцени.

Пројекат је окупио глумце из Приштине, Београда, Сомбора, Тиране и Њујорка, а драма је постављена на албанском и српском језику без превода. Представа дословно интерпретира проблем међусобног неразумијевања који је у темељима познатог трагичног заплета о младим веронским љубавницима чија је љубав окончана смрћу због заваде њихових породица.

Манојловић је објаснио да је у њему било каква врста презира, мржње и нетолеранције поље у коме се крећу његове мисли и закључивање о свијету.

- Није било лако проћи читав процес овог пројекта и урадити представу, јер је требало окупити људе који имају поверење у вас, таленат, интелигенцију и храброст да се упусте у овакав процес, који је био замишљен да се одвија у Београду и Приштини - навео је Мики и додао да су представу почели радити у Приштини, али због успореног постизборног периода формирања институција на Косову рад су наставили у Београду.

Ову причу београдска публика је у Народном позоришту имала прилику да види чак осам пута, а у Косовском народном позоришту одиграна је премијера и четири представе. Комад је протеклог викенда представљен у загребачком "Казалишту младих". Свако приказивање представе награђено је дугим аплаузима и испраћено овацијама. У Загребу је владало толико интересовање да су на позорницу постављане додатне трибине, тако да су глумци играли у међупростору између два гледалишта, а једнако је био попуњен и накнадно уведен још један послијеподневни термин.

- Добре реакције у Загребу сам очекивао, али због националних симбола и значаја институција у којима је представа одиграна у Београду и Приштини нисам знао какве ће бити реакције. Међутим, није било реаговања снага деснице или ултрадеснице, што је већ добар знак - казао је редитељ и додао да представа интензивно живи и даље.

Манојловић истиче да, иако је однос Срба и Албанаца данас неупоредиво оштрији и компликованији од односа Срба и Хрвата, ова представа не говори само о Србима и Албанцима већ генерално о нетолеранцији и њеној супротности - љубави.

- Она се тиче свакога и Аустрије и Белгије и Румуније и Шпаније и Сирије и Турске и било кога где год постоји било каква врста нетолеранције - истакао је Манојловић.

Када је у питању очување љубави и правих вриједности у свијету савремених "Ромеа и Јулија", он истиче да је то јако тешко постићи данас, јер су утицаји породице и средине изузетно јаки.

- За очување љубави и правих вредности потребни су храбри, освешћени људи са великим словом Љ - поручио је глумац.

Како у свакој области постоје успони и падови, тако је и са драмским текстом, сматра Мики, објашњавајући да у свакој умјетности долази до генерацијских врхунаца, али да драмски текст нипошто није у кризи.

- Људи и даље мисле, постоје и имају потребу да пишу. Данас се много пише и издаје, постоји много озбиљне литературе, долазе нове генерације које пишу, што је сјајно - каже он.

На питање да ли позориште и умјетност могу мијењати свијет каже да могу, али да је једини сигурни домет трајање представе, односно да га сигурно могу мијењати за вријеме трајања једне представе.

- Можда у некоме од гледалаца и на дуже стазе - закључује за крај непоновљиви Мики Манојловић.

Документарац

Мики Манојловић је нагласио да је током процеса рада и припрема пројекта, који је завршен представама "Ромео и Јулија" у Приштини, сниман и документарни филм "Једначина са једном непознатом" на чијем почетку су објашњени разлози због чега је одабрао управо Шекспирове веронске љубавнике.

- Драго ми је што то остаје на филму, јер филм живи дуже од дневне штампе и неко ће видети и касније - рекао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана