Глумац Иван Босиљчић за Глас Српске: Љубав не побјеђује сама, потребна јој је наша помоћ

Када се споје музика и поезија, добије се савршено умјетничко дјело у којем глумац Иван Босиљчић најлакше својим талентом осликава своју душу и ту снагу емоција преноси публици. У сусрет његовој поетско-музичкој вечери под називом "Пар стихова за нас", која ће 2. новембра бити одржана у Банском двору Културном центру, Босиљчић је за "Глас Српске" говорио о поезији блиској његовом бићу, умјетности, животу, љубави, серији коју је снимао у Русији.

- Сматрам да је музика можда и најсавршенији облик уметности, бар из мог угла. Музика је нешто кроз шта се најлакше комуницира, иако сам глумац, ја то морам да кажем. Искусио сам музички театар и видео сам да тамо где престаје реч, почиње музика. А поезија као један божанствени филтрирани језик је јако блиска музици и радећи ово своје ауторско вече ишао сам тим принципом, да покажем колико је музика блиска поезији - почео је надахнуту причу Босиљчић, први и за сада једини добитник Стеријине награде за улогу у мјузиклу "Зона Замфирова" поред Небојше Дугалића.

Стихове у себи проналази и сам, записује их, али још увијек их није уобличио у збирку, иако се нада да ће се и то десити. У сваком дану може пронаћи моменат у којем би се могао препознати у изразу душе неког од пјесника.

- Некад ми је Бодлер био близак, понекад бих се најбоље изразио кроз Шантића, Мика Антић је баш близак срцу. Заиста, то све зависи од дана, а то све говори колико поезија великих песника увек може да нађе место у нашим данима и животима - сматра Босиљчић.

Најискренији дио себе дао је и глуми, а оно чим му је она најснажније узвратила и дала му као човјеку су сусрети са људима.

- Било да су то имагинарни људи, литерарни јунаци или да су колеге глумци и редитељи. Увек ми је било битно да радим са добрим људима. И хвала Богу, нисам имао људе као препреку, памтим само фантастичне сусрете - срећан је због тога Босиљчић.

Много је улога у његовој биографији, телевизијских, филмских позоришних, али у овој фази живота он у себи препознаје нове глумачке изазове.

- Можда тек сада улазим у неки период живота када би било узбудљиво играти руске писце, када би било узбудљиво тумачити ликове Чехова или Достојевског. То нисам играо, то бих волео - открива глумац.

А када се спусте позоришне завјесе, погасе свјетла и он, баш као и сви, тражи начине у себи и око себе како да најбоље игра на оним најбитнијим позорницима живота, позорници љубави и родитељства.

- Љубав не може да постоји и да побеђује сама од себе, потребна јој је наша помоћ. Прво да будемо свесни да је, поред вере и наде, љубав трећи сегмент нашег живота који ће опстати и када све нестане. Морамо да научимо да је препознамо и поштујемо, а када дође да је чврсто чувамо. Однос између двоје људи мора да се чува. Зашто данас има толико развода? Зато што су сви лако одустали од љубави. Мало су лењи да се боре. Нико није спреман да поднесе жртву за вољену особу, то бисмо морали да учимо да бисмо се освестили колико је љубав моћна - нагласио је Босиљчић.

У разговору са пријатељима, како каже, брани тезу да је свако вријеме, вријеме љепоте и неких потенцијалних опасности.

- Не верујем да постоје добра стара времена, свако време је добро, ако се ми потрудимо да буде тако. Јесте да постоје препреке и да је телевизија као медиј баш доминантна, али и некада када није било телевизије наше баке и деде су знале за неке мрачне улице у које не сме да се иде, људе сумњивог карактера, друштва која могу да вас искваре. И деца су била упозорена на то - казао је он.

Исто је тако и данас, наставља Босиљчић и додаје да увијек постоји избор, да се канал увијек може промијенити.

- Можемо да бирамо какве садржаје ће наша деца да гледају. На нивоу друштва, ако си нормалан, можда ћеш бити чудан, али зашто не, можемо нашу децу да припремимо на то. И верујем да се сличан сличном радује, тако да за сваког постоји друштво, нико неће остати усамљен, ја у то верујем. Ми још увек нисмо до тога дошли са Милом, она има пет и по година и још увек је у амбијенту вртића који је онако чист и бениган. За сада је ово моја теза и верујем да ћемо на основу тога моћи добро да је васпитавамо - нагласио је Босиљчић.

Снимање у Русији велики искорак

Други велики искорак у његовој каријери, поред момента када је уписао Академију, јесте пробијање граница глумом и рад на серији "Хотел Русија" у Русији, у којој тумачи главну улогу.

- На првом каналу руске националне телевизије 16. октобра биће премијера ове историјске мелодраме по чувеном руском хотелу који се налазио на Црвеном тргу у Москви. Цела прича о дипломатским односима целог света, забрањеној љубави, Русији у то време одвија се у хотелу. Ово је велики искорак у мојој каријери који може да ми донесе велику промену која ме мења и као човека и уметника. Иначе сам увек био наклоњен руској књижевности, кинематографији, а сада поуздано могу да тврдим да су они чувари цивилизације - истакао је Босиљчић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.