Глумац и режисер Слободан Перишић за “Глас Српске”: Нужно превазићи старе идеје и васпитне калупе

Казао је то у разговору за “Глас Српске” глумац Слободан Перишић говорећи о представи “Силе у ваздуху”, једној од ријетких представа које су ове године одигране у Позоришту Приједор, а коју је режирао.

- Арогантност, манипулација, самољубље, накарадна морализација, криминализација, недостатак емпатије су идеални услови гдје на сам врх таквог окружења испливава социопата. Поставља се питање како га ми не препознајемо? Представа ће у Бањалуци играти можда на идућем “Заплету” или ћемо чекати расплет - додао је Перишић.

ГЛАС: Глумите у документарно-играном филму “Коридор 92”, колико је према Вашем мишљењу важно људима приказати ову историјску борбу за живот?

ПЕРИШИЋ: Филм је сниман на основу аутентичних свједочења учесника догађаја те ће будућим генерацијама остати документовано како се све одвијало. Да ли ће те генерације нешто корисно из тога извући, то је питање. То зависи од редитељског концепта. Ако будемо понављали праксу да се на тај начин доктринира осјећање националног идентитета, можемо само да очекујемо репризу у будућности. Моја генерација је након сваког одгледаног партизанског филма трчала напоље да би се играла рата, након десет година били смо преспремни, само што нису више важила иста правила.

ГЛАС: У посљедње вријеме снима се велики број серија, једна од њих је и “Хотел Балкан”, у којој глумите. Сматрате ли да ће то обогатити кинематографију ових простора?

ПЕРИШИЋ: Ако говоримо о нашој кинематографији, она постоји, али само на папиру од осмог априла 2009. године када је донесен Закон о кинематографији. Оно што би помогло је напустити праксу да се огромна средства додјељују манипулаторима мимо конкурса. С друге стране, на годишњем нивоу додијелити средства најбољем студенту наше Академије, а не страначким полтронима којима је то једина референца. Студенти су са кратким филмовима остварили завидне резултате на престижним фестивалима. Крајње је вријеме да послије 11 година наша дјеца сниме дугометражни филм. “Хотел Балкан” је производ “Босоноге” која кроз овај пројекат, ангажманом талентованих студената, пружа праксу и наду младима. Они су будућност коју морамо задржати.

ГЛАС: Дугогодишњи сте члан ансамбла Дјечијег позоришта РС. С обзиром на епидемиолошку ситуацију, да ли сте задовољни радом позоришта и колико је глумцима и позоришту тешко у овом времену?

ПЕРИШИЋ: Дјечије позориште је прва културолошка степеница будућих одраслих људи. Свијет дјетињства је суптилан и треба му приступити са огромном пажњом. Било би добро превазићи старе идеје, васпитне калупе, покушаје индоктринације, програмирања, манипулације, застрашивања, предочити стварне животне вриједности и духовност. Помоћи им да развију перцепцију како би се лакше пробијали кроз свијет који им остављамо. Ово је тежак период, а апсурд ове малоумне потрошачке цивилизације је још видљивији. Друштвене норме, које су темељи заједнице, урушавају се као куле од карата. Ако је овај свијет одраз нашег духовног стања, онда је јасно гдје смо посрнули, размјере су пандемијске.

ГЛАС: Ангажовани сте као асистент режије на серији “Кости”. Сматрате ли да је живот у “Костима” приказан онаквим какав он заиста јесте?

ПЕРИШИЋ: “Кости” су нешто најквалитетније што је Бањалука изњедрила када говоримо о кинематографији. Исто тако, можемо рећи да уколико не би постојала “Босонога”, приватна продуцентска кућа, кинематографија на овом простору не би постојала. Препознавање и подстицање квалитетних појединаца у свим областима, требало би да буде задатак надлежних институција. Не треба бити експерт да увидите да је Никола Пејаковић тренутно један од највећих сценариста у региону. Зашто Кољу, који је дијете овог града, препознаје јавни медијски сервис Србије, а не овај којем сви ми плаћамо таксу. Није ли то иста прича када су оном првом великом Кољи овог града, господину Мићевићу, бранили промоцију у Банском двору? На питање да ли је живот у “Костима” приказан реално могао бих да напишем неколико страница, али будимо реални - кога то уопште занима? Толико игноришемо реалност да је екстерна срамота постала моје основно осјећање.

Сцена

ГЛАС: Како посматрате културно-умјетничку сцену у Српској? Постоји ли довољно простора за стварање и слободу?

ПЕРИШИЋ: Квалитетно стваралаштво се увијек избори за довољно простора а сам чин стваралаштва немогућ је без слободе. Резултат стваралаштва настаје из слободе оног који ствара. Сваки пристанак на супротно је непоштовање себе и оног највреднијег - творца у вама. Како чика Петар каже: “Слободан и неустрашив као Бог”. Уз то наглашавам, да истинско стваралаштво подразумијева потпуно самопоништење тако да је искључена могућност узвишеног ега и великог Ја (глупана).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.