Глумац Бранислав Трифуновић за Глас Српске: Култура је неопходна за стабилно друштво
Требиње - Моћ позоришта и филма, поготово театра у последње време је велика. Позориште може да изазове пажњу, одијум у народу. Ангажоване представе морају да постоје да би изазвале реакције. Уосталом то је једна од највећих улога драмске уметности.
Истакао је ово глумац Бранислав Трифуновић, који је послије пројекције филма "Бурек" редитеља Владана Николића, у четвртак увече, на Четвртом фестивалу медитеранског и европског филма у Требињу за "Глас Српске" говорио о стању у култури, феномену "Трифуновића" и новим пројектима.
Оно што је дало посебну ноту филму је појављивање Бранислава и Сергеја, први пут, раме уз раме на филмском платну, а млађи Трифуновић истиче да је сарадња са братом била одлична.
- Помислили смо да би било лепо да се појавимо заједно на филму. Овај филм је био идеалан тренутак. Нисмо од тога правили неку пресију. Била је дивна екипа и окружење. Све се поклопило. Сви смо уживали. И добро се забављали. Одлична енергија између нас пренела се и на платно и на целу екипу. Смех је заштитни знак филма, духовити начин гледања на ствари - испричао је он.
"Бурек" је комедија која је снимана у Грчкој, а која говори о економској кризи. На веома оригиналан и духовит начин глумци из различитих земаља представљају свако свој народ. У свему томе, свако од тих ликова упознаје неког новог ко му мијења живот. А упознају се на порцији бурека.
- Поделити бурек са људима које год да су вере и националности је поента овог филма. Живео бурек - истакао је Трифуновић.
Редитељ је, како каже, успио да окупи доста квалитетних глумаца око једне једине идеје.
- То је добро, у моменту када разлике између нас почну да доминирају, постоји једна ствар око које се можемо окупити. Није важно с чим је бурек него с ким је бурек - каже Бранислав.
Прилику да дијели сцену са оцем, глумцем Томиславом Трифуновићем и братом такође је имао, али биле су то ситуације у којима нису заједно радили на пројекту, већ је Сергеј "ускакао" неколико пута.
- Отац и ја смо радили неколико представа заједно, међу њима је и "Тврђава" режисера Небојше Брадића, поводом 40 година његово уметничког деловања. Стицајем околности, ускочио је неколико пута и Сергеј, тако да смо били на сцени заједно, али од почетка да смо сви заједно радили, то не - прича Трифуновић.
Идеја за заједнички пројекат, који би им много значио, има, али тешко су оствариве.
- Када је уметност у питању, тешко иде. Нема новца за културу. Феномен "Трифуновића" јесте интересантан, неко би можда могао да помогне реализацију једног таквог пројекта. Али када нема новца за друге, много важније ствари, онда није реално очекивати ни наш заједнички пројекат - казао је глумац.
Прокоментарисао је и стање у култури у Србији, подсјећајући да је Србија управо добила нову владу, али да се у вишечасовним расправама ниједном није споменула култура.
- То довољно говори о односу према култури. Не бих ја ту ништа више коментарисао. Култура је једна од грана које највише развијају један народ. То људи морају да схвате. Култура је неопходна да би нам друштво постало стабилно и нормално. Мислим да нисмо ни стабилни ни нормални - нагласио је Трифуновић.
Одрастање уз оца глумца
Без обзира на чињеницу да су браћа Трифуновић одрастала уз оца глумца, он, прича Бранислав, никад није утицао на животно опредјељење њега и брата.
- Отац је свој избор направио давно и никада се није мешао у наш. Није нам то наметнуто никада. У позоришту сам већ 30 година, од осме године глумим. Када год је требало неко дете у позоришту, по аутоматизму су звали Сергеја или мене - присјећа се он.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
