Глас Српске на 60. међународном сајму књига у Београду: Источно штиво не силази са престола
Београд - Славна имена Пушкина, Толстоја и Достојевског и ове године су најтраженија међу ауторима руске књижевности, а велика потражња за руским класицима потврђује да су они најбољи његоватељи културе и књижевности.
Рекли су ово за "Глас Српске" на штанду Русије који је сав у црвеним, плавим и бијелим бојама вјерно осликавао Русију, земљу почасног госта 60. београдског сајма књига.
У сриједу, четвртог дана сајма, у хали два, у којој су се представили углавном гостујући издавачи, централно мјесто заузели су Руси. Недалеко од њих, у мору излагача, посјетиоци су се задржавали и на штандовима Кине, Индије, Бјелорусије и региона.
- Велика нам је част, али и одговорност што смо ове године почасни гости сајма. У Београду се представљамо већ седму годину, али први пут у овом својству - рекла је једна од представница руског штанда Маргарита Бондарчук.
На њиховом штанду изложено је око 1.500 наслова водећих руских издавача, а свој програм обогатили су и низом манифестација.
- Поред класика, нама су доста тражени и савремени аутори, јер су доста превођени. Међу њима доминирају Виктор Јерофејев и Сергеј Лукјањенко који ће се ових дана представити београдској публици. Из Русије су допутовали и познати писци и добитници националних награда Павел Басински, Сергеј Бељаков, Борис Јевсејев и Едуард Веркин - казала је Бондарчукова.
Додала је да се читаоци доста распитују и за руске уџбенике, рјечнике и дјечије књиге.
Недалеко од Руса знатно мању, али значајну квадратуру заузели су и штанд за национално представљање те штанд Удружења издавача Републике Српске.
- Ове године представљамо капитално историјско дјело "Историја Републике Српске" аутора Чедомира Антића и Ненада Кецмановића, али и правопис ијекавског српског језика "Бавимо се граматиком". Истакао бих велику заинтересованост посјетилаца за Ћопића и Кочића, као и за неке савремене писце из Бањалуке - казао је Борислав Максимовић испред Представништва РС у Србији.
И док на штанду Кине, која је прошле године била почасни гост сајма, влада велико интересовање за радионице калиграфије, на штанду Хрватске кажу да је класика ипак најтраженија.
- Доста су тражени аутори Миљенко Јерговић, Миљенко Смоје, али и неки аутори који нису издавани у Србији, а код нас јесу као, на примјер, Милан Кундера - казали су са овог штанда.
Велика посјећеност сајма, као и сваке године, изњедрила је разне профиле посјетилаца, међу којима је доминирала млађа популација студената и средњошколаца.
- Први пут сам на сајму и задивљена сам колико све мегаломански изгледа. У мору књига не знам шта да одаберем, па сам ишла на сигурно и одабрала Мому Капора. Купила сам и двије књиге француског издавача, јер су биле повољне. Једини минус сајма су високе цијене - казала је студенткиња из Новог Сада Анабела Совиљ.
Награде
Издавач године београдског Сајма књига је "Службени гласник Србије". Награда за издавачки подухват године припала је равноправно књигама "Вук наш насушни" Милована Витезовића и едицији Филолошког факултета "Језик и књижевност" на руском језику.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
