Гаталица: Кад живот личи на роман, Шобајић:Свет опасно место
БЕОГРАД - Пандамија ковида-19 сигурно утиче на наша дјела, али никако на стваралачку мотивацију која не зависи од тренутних догађаја у свијету, макар они били свјетска здравствена криза, коментаришу писац Александар Гаталица и сликар Милош Шобајић свој однос према пандемији као времену које ствараоца често уводи у неку врсту унутрашњег егзила.
Гаталица за Тањуг подсјећа на ријечи професора Николе Милошевића да није добро када живот личи на роман.
“Нама се то у овом светској здравственој кризи управо дешава. Још мало па су нам браћа Карамазови позвонили на врата. Роман се добрим делом умешао у живот, а живот добрано личи на роман, што је веома рђаво. Између осталог сви ми читамо романе јер не личе на живот”, казао је Гаталица.
Он констатује да пандемијска мука коју изазива вирус ковид-19 никога не може да остави са стране, ни као човјека, а камоли као писца.
“Управо сам завршио роман који се зове ''Залутали у 25. час''. Прва два и последње поглавље почину и завршавају се данас у доба пандемије. Роман сам писао у време изолације. Написао сам га за три недеље и мало је краћи него моји претходни романи. Наравно да пандемија утиче на мене и нисам срећан због тога јер имам довољно инспирације и без ковида 19”, рекао је Гаталица.
Гаталица истиче да сви осјећамо велики притисак и тескобу у данашњој борби са заразом и да та опструктивна осјећања морају да се прелију на странице романа.
“То је природан поступак за сваког писца, мада се мој нови роман и даље веома разликује од ставарности, онолико колико роман треба да се разликује”, каже Гаталица.
Нашу реалност, наводи, из сата у сат обликују вијести које сутрадан већ не вриједе.
Гаталица напомиње да је пред људима велики изазов превазилажења катастрофичних информација у данашње вријеме.
“За мене као оца једне одрасле жене и једне бебе тај је изазов, чини ми се, највећи. Сви смо прошли огромне осцилације: од ванредног страха од заразе до апсолутне лакомислености. Разумем људе који су у једном моменту одбацили могућност заразе и покушали да живе као да је нема, мада је то изузетно опасно. Немогуће је људима рећи: Немојте да живите. Могуће је на неко време замолити људе да буду као војници, али нико заправо није знао којим ће се интезитетом развијати зараза”, рекао је Гаталица.
За њега је без сумње, како каже, навећи страх био да ће вирус мутирати у нешто разорније, другачије и смртоносније.
“Временом ме је моја лична пандемијска амплитуда довела до саживљености са том накарадом од реалности. Није то нова реалност већ накарада од реалности. Што се тиче самог стварања и мени дневни распоред обавеза не утиче у велкој мери на распоред писања. Никада то није био случај. Ни када сам био добре воље, ни када сам осећао бес, ни када сам био болестан, ни када је све било у најбољем реду...Ни када смо проживљавали бомбардовање, ни када сам уживао на мору. У том погледу имамо метафизички однос према писању”, каже Гаталица.
Сликар Милош Шобајић истиче да је свијет одувијек мјесто велике опасаности и да се тај свијет деценијама налази на његовим сликама.
“Човек се од таквог света спашава како може, зна и уме у мојим делима. Пандемија је само једно историјско раздобље тог опасног света које је због технологије и опште опсаности видљивије за већи број људи. На моју ставаралачку мотивацију не утичу дневни догађаји. Сликар сам и стварам из унутрашње потребе да представим тај сурови свет, а пандемија је само део инспирације”, казао је Шобајић.
Истински умјетник увијек има своју слику свијета ма како она била сурово реалистична као што је то случај данас, наводи он, а када је ријеч о тој реалистичној слици, каже да је свијет у “у пандемији, једноставно пукао” и скреће пажњу на то да је много историјских прекретница у овом моменту за опстанак обичног човјека.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
