Галерија и атеље “Перо Гриђо” спаја традиционално и модерно: Царство креативности и маште у срцу Бањалуке

Илијана Божић
Галерија и атеље “Перо Гриђо” спаја традиционално и модерно: Царство креативности и маште у срцу Бањалуке

БАЊАЛУКА - Мало царство креативности и маште у којем настају радови као одраз срца и душе смјештено је у срцу Бањалуке, у галерији и атељеу “Перо Гриђо”, која спаја традиционално и модерно.

Уласком у ову умјетничку галерију, смјештену у Српској улици, чини вам се као да сте крочили у чаробни свијет бајке, а њени шарени зидови испуњени сликама, скулптурама, необичним лампама, везом, плетивом и рестаурираним намјештајем одишу топлином и у човјеку буде машту и жељу за стварањем.

Колика је снага талента, труда и креативности показују радови Александре Кецман, која је захваљујући преданом раду и занимљивим идејама отворила галерију “Перо Гриђо” прије седам мјесеци.

У разговору за “Глас Српске” она је истакла да је овај атеље настао спонтано захваљујући таленту породице Кецман и објаснила да данас када живимо у вријеме брзих рјешења и одговора рад у галерији “Перо Гриђо” показује да морамо да успоримо. За све радове који овдје настају потребно је много времена и посвећености.

- Мој отац Перица Кецман већ десет година слика и иде у школу сликања, а моје опредјељење је графички дизајн. Идеја за отварање атељеа је настала током једног љета када сам почела да сликам. Тада сам пожељела да имам свој простор за излагање и та идеја је реализована - истакла је Кецманова.

Нагласила је да није замишљала да отвори класичну галерију бијелих зидова са окаченим сликама, него је жељела да она изгледа као намјештена кућа да би људи када виде изложене предмете и слике могли да замисле како би то изгледало у ентеријеру.

- Нисам жељела да у атељеу буду изложене само слике и скулптуре. Хтјела сам да људи могу да дођу и да наруче нешто по својој жељи, али и да простор буде отворен за креативце, да би могли да изложе своје радове и реализују идеје - рекла је Кецманова.

Поред слика Перице Кецмана на којима владају мотиви коња, пејзажи и мртва природа, изложене су и слике бањалучких сликара, као што је Перица Ивановић. Змијањски вез је мотив који препознајемо на комадима намјештаја, марамама, салветама, столњацима и штофу. Како је казала Кецманова, ова прича је почела везом, а потом су почеле да се рађају нове идеје па је иглу и конац спајала са сликањем.

- Искористила сам реинтерпретацију мотива змијањског веза графичком техником ручне штампе. Он тиме добије други облик задржавајући симболику веза - објаснила је Кецманова.

Испричала је да је иглом и концем повлачила линије стварајући цртеж у везу. Тако је настао њен први рад на којем је у везу исцртан Бански двор, техником коју код нас људи нису имали прилику да виде. Потом је почела да иглом и концем везе портрете, по чему је галерија постала препознатљива. Поред веза у галерији можемо пронаћи хеклање на предметима, али на један сасвим модеран начин.

- Свјесна сам да људи у модерном ентеријеру желе да избјегну хеклање. Како бих га прилагодила савременом добу, фотографисала сам бакино хеклање играла се ефектима у фотошопу и направила плочу за столић која је илустрована хеклањем - навела је Кецманова и додала да јој је важно да предмети које прави осликавају традицију и да подсјећају на давна времена, али да истовремено буду прилагођени модерном добу.

У атељеу “Перо Гриђо” влада више различитих стилова и иако је барок најупечатљивији, ипак шарене, необичне лампе, фотеље и комади намјештаја одишу ретром. Све их израђује Александра, која је истакла да је довољно да се у те предмете утка мало маште, додају сијалице, разни дезени и плиш па да они добију индустријски изглед.

- Умјетност је слобода изражавања. За било коју врсту умјетности не може да постоји школа, нико нас не може ишколовати за то. Оно нешто што излази из нас, она потреба и осјећај да нешто претворимо у слику или неки други предмет се не учи - истакла је Кецманова и поручила да не треба да одустајемо од идеја и замисли.

Име

Кецманова је испричала да је атеље добио име по вину “пинот гриђо” Звонка Богдана, које је омиљено у њеној породици.

- Одлазили смо у винарију често и једном приликом смо тати дали умјетничко име Перо Гриђо. Кад је почела прича са атељеом сложили смо се да је то најбољи назив за галерију. Људе ријеч “гриђо” подсјећа на Италију, јер “гриђо” на италијанском значи сиво - испричала је Кецманова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана