Фреске Романових красе храм у Добрунској Ријеци
Вишеград - Сликари фрескописци Драго Вучић из Билеће и Бранислав Ковачевић из Пала, између осталих, насликали су на западном порталу манастира Светог Николе у Добрунској Ријеци код Вишеграда Свету царску породицу Романов.
Фреска заузима велики простор и на њој су ликови посљедњег руског цара Николаја Другог Романова, његове супруге царице Александре Фјодоровне, те кћерки Олге, Татјане, Марије и Анастасије и престолонасљедника сина Алексеја.
Сви чланови царске породице, које су бољшевици убили у ноћи између 3. и 4. јула 1918. године, насликани су са ореолима, јер их је Руска загранична црква канонизовала 1981. године а московска патријаршија уврстила у календар Цркве.
Иконе и фреске су прозори у небо. Њих могу стварати они који су божјим даром обдарени. Иако је сликање фресака прописано црквеним канонима, сваки умјетник у њима остави печат своје душе и богобојажљивости.
- Да би настала фреска или икона, умјетник мора да оствари духовни и молитвени мир. Док сликамо, постимо, присуствујемо светим литургијама, а кад радимо уз мирис тамјана, слушамо црквену музику - каже сликар Бранислав Ковачевић.
Драго Вучић каже да умјетник нема времена да се диви свом дјелу.
- То је као у причи Иве Андрића "Мост на Жепи" кад је неимар ћуприју на брзој и непредвидивој ријеци у пустом крају завршио и кренуо у Цариград, те му се није дало да се окрене и види своје величанствено дјело. Име тог мајстора је брзо заборављено, као што ће бити и имена аутора ових фресака али оне ће остати да живе на зидовима и у душама нашим - каже Вучић.
Игуман манастира у Добрунској Ријеци архимандрит Јован Гардовић каже да Срби и Руси имају посебне везе још од када је Русија била под Татарима, а српски народ јој је помагао штампајући богослужбене књиге и слао их њеним црквама да би имали одакле читати службе божје.
Он додаје да су Руси Србима узвраћали док су били под турском влашћу истим начином, књигама које су у богослужбеној пракси примјењиване и њима је служено у српској православној цркви.
- Сам вид живописа инициран је чињеницом да су у исти дан, 17. јула, пострадала царска породица Романов и ђенерал српске војске у отаџбини Дража Михаиловић. То су људи који су оставили иза себе поруку да се живи онако како је Бог рекао - рекао је архимандрит Гардовић.
Он каже да манастир одржава везе са руским народом. Тако се често организују посјете руских грађана овој светињи, као прошле године када је стигло 70 вјерника из Русије.
- Они су тада изјавили да су очарани тиме како су људи овдје побожни, како се богу моле и молитвом одржавају вјеру са Свевишњим - додао је Гардовић.
У порти манастира у Добрунској Ријеци налази се и споменик генералу Дражи Михаиловићу, којег су стотинак метара даље ухапсили припадници ОЗНЕ 13. марта 1946.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
