Фреске чекају ретуширање
Бањалука - Реконструкција манастира Озрен је завршена, а преостало је још само да ретуширамо неке фреске. Стари малтер на којем није било фресака, а који је испуцао и дотрајао, замијењен је новим декоративним малтером.
Испричала је то за “Глас Српске” рестауратор-конзерватор Милица Котур, која је била руководилац овог пројекта Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске.
Каже да су све фреске, као и најмањи остаци, поново учвршћене за зид, боја је стабилизована и уклоњени су слојеви нечистоће.
На олтару и куполи освјежене су боје.
- Оно што је јако занимљиво је ново откриће, скривница, изнад прозора, која је била премалтерисана и у неком периоду затворена. Са спољне стране се није могла примијетити, а са унутрашње стране је урађена као имитирани свод, улазило се кроз прозор - казала је Котурова.
Додаје да су приликом отварања скривнице пронашли првобитни прозор у зиду и фреске у бочном дијелу прозора.
Манастир Озрен се налази у сјевероисточној Босни, на пола пута између Тузле и Добоја.
Српски народ је вијековима манастире у Усори сматрао задужбином Немањића.
Котурова истиче да је манастир Озрен висок 15 метара и да је један од највиших српских манастира.
То је вриједан манастир, са значајним зидним сликарством, које је радио поп Страхиња од Будимља 1605. и 1606. године, а 1608. и 1609. други сликар.
- Свега три године послије рада попа Страхиње, 1608-1609. године, фрескама је украшена и припрата озренске цркве. Те године црква је “поправљена”, вјероватно препокривена. Сликара озренске припрате истраживачи су поистовјетили са мајстором који је 1609. године осликао цркву манастира Житомислић - испричала је Котурова.
Четири мјесеца напорног рада на реконструкцији овог манастира довели су тим стручњака до вриједних открића.
- Када смо скидали малтер, пронашли смо цртеже фресака које су биле прекривене другим фрескама. Може се видјети како је руком постављена композиција скица како ће фреске да изгледају.
Међутим, касније је пресликано нешто потпуно друго - казала је Котурова.
Стручњаци из Завода радили су ретуширање само на дијеловима за које су имали комплетне податке како су изгледали раније.
Задужбина Немањића
Народно предање које се искристалисало у 18. вијеку, а касније је и записано, тврди да је манастир Озрен задужбина Немањића, односно српског краља Драгутина из времена када је он као “сремски краљ” (1284-1321) владао и овим крајевима, Усором и Солима.
Поузданијих података о ранијем настанку манастира, односно његовом оснивању и времену изградње манастирске цркве нема.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
