Француски сликар Камиј Писаро рођен прије 190 година: Бунтовни покретач импресионизма
Умјетност је главна ствар. Као хљеб или вино или топао зимски капут. Они који мисле да је она луксуз, имају само трунку мозга. Душа човјека гладује за умјетношћу као што желудац крчи за храном.
Пише ово Ирвинг Стоун у својој књизи “Дубина славе” која представља дјело инспирисано животом сликара Камија Писароа.
Један од учесника прве изложбе импресиониста 1874. године и један од зачетника импресионизма, Камиј Писаро рођен је на Антилима 10. јула прије 190 година.
- Све је лијепо и једино што је важно јесте наћи прави начин да га представимо - говорио је Писаро, питајући се и живећи сликање.
Његова страст и начин на који је приступао умјетности и стварању, горјела је читавог живота, обликовала га у оно што је постао, одредила и начинила од њега оно што јесте данас, остављајући немјерљив значај у свјетској умјетности.
У другој половини деветнаестог вијека Париз је био један од центара умјетности. Писаро је тада, након обиласка Венецуеле, дошао у Француску, и у потпуности се посветио сликању, што је започео много раније. Одбачен од породице због избора које је начинио, живио је живот умјетника, посвећеног сликању у природи, али живот умјетника који је био препун недаћа и биједе. Тек пред крај живота добио је пажњу, али славу и признатост стекао је тек након смрти.
Мудар и повучен, због силних притисака, окренуо се бунтовној страни, највише под утицајем родитеља, код којих није био прихваћен, шта год радио.
Уз све чиме га је живот опколио, Писаро је, животарећи као умјетник, уз жељу за стварањем која га је носила, осјећао да ће дјела која је начинио бити другачији вид свијета. Другачије сјене, приступ бојама, шароликости и разноликости у путовању четке по платну и другачији свијет виђен оком импресионисте. Експериментисао је са свјетлом и проучавао га, а његов стил остао је јединствен и у оквиру импресионизма.
Умјетност је дијелио са Монеом, Реноаром, Сезаном, Гогеном, Манеом, Золом и Бодлером. Сви они данас у историји умјетности представљају неке од најзначајнијих стваралаца, а Писаро им је на својствен начин помагао да усаврше технике рада и усмјеравао их.
Писаро је сликао једноставне призоре, као што су различите фигуре, мртва природа, пејзажи, сцене из градова, а бивали су испуњени њежношћу, специфично превученим потезима по платну и љубављу ствараоца.
Моне и он били покретачи поменуте изложбе импресиониста, пријатељи и дјелитељи жара за стварањем, упркос критикама. Писаро је остао истрајан, иако је критика тада била немилосрдна према покрету импресионизма.
Писаро је, као и већина импресиониста, био окарактерисан као бунтовник који жели да мијења све што сликарство јесте, али заједно са осталим импресионистима, предано, марљиво и бунтовнички, радили су, упркос критикама на стварању нове љепоте у сликарству.
- Не знам шта је љепше и дирљивије од господина Камија Писароа, који испод своје сиједе браде чува младалачки занос и који, далеко од бучних дружина, жирија и гнусних пакости, слика ватрено као и јуче, слика најљепше и најзначајније слике нашег доба - навео је 1892. године Октав Мирбо у “Фигароу”, и то је било истински значајно, јер је након неколико деценија посвећености, Писаро коначно добио позитивне оцјене критике, и признање, након вишедеценијске посвећености стварању.
- Само цртајући често, цртајући све и цртајући интензивно, можемо доживјети да једног дана откријемо да смо сачинили нешто у његовом правом облику - говорио је Писаро.
Писаро је умро 13. новембра 1903. године у Паризу.
Поентилизам
Писаров рад се током година развијао на различите стране, мијењао је начин рада, теме и усмјерења. У касној фази изабрао је поентилизам као начин рада. Поентилизам је техника којом се боја на слику наноси у кратким потезима, тачкама, да би крајњи рад дјеловао као складна цјелина и јасно одређена форма. Поентилизам (неоимпресионизам) означава касни развој имппресионизма.
Жорж Сера и Пол Сињак најзначајнији су представници овог правца.
“Дубина славе”
Дјело “Дубина славе” Ирвинга Стоуна историјски је роман базиран на животу Камија Писароа. Стоун је писао дјела о животима Винсента ван Гога, Чарлса Дарвина, Микеланђела и других.
- Дошавши у Париз, са малог острва у Карипском архипелагу, Писаро открива узбудљив живот француске престонице и предаје се свом сликарском позиву са много страсти. Ирвинг Стоун успјешно дочарава невјероватну Писароову борбу за умјетност, али и за живот - назначено је о поменутој романсираној биографији.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
