Француска подијељена око идеје о смјештању двојице генија свјетске књижевности: За Рембоа и Верлена врата Пантеона затворена

Илијана Божић
Француска подијељена око идеје о смјештању двојице генија свјетске књижевности: За Рембоа и Верлена врата Пантеона затворена

ПАРИЗ - За два генијална пјесника чија су дјела понос француске литературе Артура Рембоа и Пола Верлена врата маузолеја на којима је исписана порука “великим људима, захвална домовина” у централном дијелу Париза и даље су затворена.

Француску јавност уздрмале су двије супротстављене стране оних који желе да у одајама Пантеона заједно почивају два генија и оних који се противе таквој идеји.

Артур Рембо један од највећих француских пјесника свих времена преминуо је прије 129 година. Генијално “дивље дијете” француске и свјетске књижевности и родоначелник француског симболизма Пол Верлен скандализовали су јавност свог времена. И данас када се спомену њихова имена јавност се узбурка како због њиховог стваралаштва тако и због  чињенице да су у једном периоду живота били у љубавној вези.

Тачку на ту љубав ставио је Верлен пуцњем из пиштоља у младог генија, због чега је провео више од годину и по у затвору у Белгији и по изласку се само једном накратко срео са Рембоом у Штутгарту. Рембо се тада већ одрекао писања поезије, а животну авантуру наставио је путујући свијетом и радећи разне послове. Након бурног живота и тешких болести, преминуо је у 37. години.

Верлен, након посљедњих година проведених у сиромаштву, потуцању по руинама и јавним болницама, у пијанствима и зависности од дроге, преминуо 1896. године.

Прије неколико мјесеци француски новинар Фредерик Мартел покренуо је петицију коју је упутио француском предсједнику Емануелу Макрону, којом се тражи  да оба пјесника буду сахрањена у Пантеону. Такав захтјев изазвао је буру у француској јавности која се не стишава.

- Рембо и Верлен два су највећа пјесника нашег језика. Обогатили су нашу баштину својим генијем. Било би поштено да им се укаже почаст данас тако што ће бити пренијети заједно у Пантеон, поред других великих личности из књижевности, као што су Волтер, Русо, Дима, Иго - наводи се у петицији и истиче да су они симбол различитости, те да су морали да издрже немилосрдну хомофобију свог доба.

У петицији се наводи и да њихови гробови нису у складу са њиховим генијем, да је Рембо сахрањен под “уским, јадним” надгробним спомеником, а Верлен у ниши, “испод ужасног пластичног цвијећа”.

Петицију су потписале хиљаде људи, а међу њима и актуелна француска министарка културе Роселин Башело, као и многи умјетници, интелектуалци и друге јавне личности.

- Преношење ове двојице пјесника и љубавника заједно у Пантеон имао би значај који није само књижевни или историјски, него би био и чин од кључног значаја за данашњицу - рекла је Башело.

Међутим, у међувремену је покренута и друга петиција, такође упућена Макрону, али са захтјевом да пјеснике остави тамо гдје јесу и да не западне у “замку политичке коректности”.

Уредник “Фигароа” Етјен Монтети пише да су Рембо и Верлен окренули леђа друштву и да су били заљубљеници у слободу којима су прекршаји били начин живота.

Професор књижевности на Новој Сорбони Анри Скепи сматра да би намјера да се Рембо и Верлен уведу у Пантеон значила и ризик да се погрешно тумачи њихова заоставштина.

- Ако Француска намјерава да слави сексуалну различитост, онда би ту почаст требало указати некоме попут Мишела Фукоа, који је написао много радова о сексуалности - сматра Скепи.

Пјесникова сестричина Жаклин Тејзије Рембо, такође се противи таквим намјерама.

- Рембо није почео свој живот са Верленом и није га ни завршио са њим, то је само пар година из његове младости - казала је Тејзије Рембо.

Изучавање модерне књижевности незамисливо је без познавања опуса Рембоа и Верлена, а да ли ће двојица славних пјесника почивати заједно зависи од одлуке Еманулеа Макрона.

Маузолеј

У Пантеону односно маузолеју почива 78 личности, међу којима је само пет жена. Једна од њих је научница Марија Кири, чији су остаци ту пренијети 60 година након њене смрти. У Пантеону нема ниједног композитора, ту нису ни чувени сликари Моне, Мане, Сезан или Реноар. Од писаца су ту сахрањени Александар Дима старији и Емил Зола, али не и Флобер, Балзак, Сартр.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана